Mladi talenti: Od robotičara preko zanatlije do fotografa

Oni su mladi, talentovani, ambiciozni. Oni su vredni, kreativni, entuzijastični. Oni su pobednici nagradnog konkursa koji je okupio više stotina mladih talenata od 16 do 26 godina. Njih deset, različito darovitih, ali isto uspešnih, zasluženo su trijumfovali u ovoj „trci“. Pa, ako je suditi po tome, Srbija ima mnogo razloga da bude spokojna, zadovoljna i ponosna, što ima takvog robotičara, fizičara, klizača, stono-tenisera, planinara, ilustratora, zanatliju, fotografa, kompozitorku i slikarku – kakvi su pobednici ovog konkursa.Ovo je „lična karta“ mladosti koja bi naše društvo mogla da učini boljim i lepšim mestom za život.O čemu mašta kompozitorkaŽeljko Popović, robotičar, pokušao je da nam običnim jezikom opiše šta tačno radi neko njegovog „kalibra“ i kako je postao deo tog sveta.- Odmalena volim da rastavljam i sastavljam sve što dohvatim, a kroz robotiku sam razvio drugačiji pogled na rešavanje praktičnih problema, što mi mnogo znači za ostale projekte na fakultetu i van njega – priča jedan od pobednika. – Pronalazim se u ovoj oblasti, jer tu do izražaja dolazi snalažljivost prilikom izrade robota, kao i u osmišljavanju načina da uz mali budžet napravite nešto što može da parira robotima sa drugih evropskih fakulteta i instituta.Anđela Dinić kaže da dobra kompozicija i zadovoljan kompozitor uvek idu u paketu.- Kompozitor predstavlja nekog ko je sklon hvatanju poruka iz prirode. Vasiona kruži, ptice cvrkuću, ljudi se smeju i pevaju… I sam Bog komunicira sa nama putem muzike – kaže Anđela. – Note na papiru su ogledalo svih poruka i osećanja u trenutku dok je kompozicija pisana. Neko piše o šapatu vetra, neko o grmljavini nebesa. Ja sam zadovoljan kompozitor kada moja poruka i moje note govore o neuhvatljivim titrajima ljudske duše. Onda je i kompozicija dobra i uzvišena.KLIZANjE TRAŽI HRABROST Jovan Đorđević kaže da je život klizača uzbudljiv, ali i da, kao i svaki sport, zahteva mnogo odricanja. – Klizač mora da poseduje fizičku pripremljenost: kondiciju, jake nožne mišiće, eksplozivnost, telesnu elastičnost, tehniku klizanja na ledu, a uz sve to ne sme da ima preteranu telesnu težinu – navodi pobednik. – Mora da bude hrabar i u određenom trenutku rizikuje sve, spreman da prihvati povrede koje su veoma česte, kao i to da će stalno biti uspona i padova.Dani, kaže, ciklično marširaju kroz njen život.- I noći takođe. Mislim da nisam imala dva slična dana u životu, a kamoli ista. Sviranje klavira, komponovanje i pevanje su tri moja gospodara koja se svakog jutra trude da zauzmu vodeće mesto. Udovoljavam im, a često i sebi.Petar Filipović, stonoteniser kluba „Vranjski top spin“, priznaje da nije lako biti najbolji u ovoj disciplini, ali da on od toga ne odustaje.- Naporno je, ali, svaki napor je srazmerno vredan uspehu – kaže mladi talenat. – Iako većina ljudi ne zna, ovde su uključeni svi delovi tela, od glave do pete. Treninzi se sastoje iz nekoliko faza – zagrevanje, razgibavanje mišića i trčanje, zatim se uzima reket u ruke i rade se mnoge šeme koje doprinose koordinaciji pokreta, brzini, elastičnosti… Na kraju treninga rade se vežbe snage, a zatim istezanje.Sve je fizikaJovan Vasiljević, fotograf, otkriva nam šta je to što u moru fotografija izdvaja dobru, najbolju.- Imam sreće da sam na put ka fotografskoj karijeri zakoračio veoma mlad. U vreme kada sam imao dosta vremena. Za razmišljanje. Eksperimentisanje. Igranje. Dovoljno slobode da dopustim inspiraciji da mi sama priđe umesto da je besmisleno jurim. Verujem da je za sve dobre stvari u životu potrebno mnogo vremena, ljubavi, strpljenja i volje. Ali, od svih ovih sastojaka rekao bih da je ljubavi potrebno uložiti u najvećoj količini. Jer, fotografijom kao i bilo kojom drugom umetnošću, treba se baviti isključivo iz strasti. Iz želje i radoznalosti za stvaranjem. Zato pratite onaj osećaj u vama! Pratite inspiraciju – gde god da vas vodi. I naravno, snove. Pratite svoje snove i ne odustajte! Jer, dan kada se vaši snovi nisu ostvarili je samo onaj dan kada ste vi od njih odustali – poručuje fotograf.Milica Smiljković je balerina i slikarka, koja nam govori o posebnoj simbiozi disciplina u kojima briljira.- Slikanje i ples su dve stvari čije jedinstvo čini čuda – tvrdi Milica. – Ono mi daje potpunu slobodu izražavanja i prikazivanja mašte i ideja. Volim kad svoje unutrašnje motive mogu da prikažem na način koji samo mene opisuje – ono što čini mene iznutra i širi se ka spolja.Jedno bez drugog, kaže, može, ali to jedinstvo ona ne bi odvajala.Nikola Trajković je ilustrator. Pitali smo ga zašto baš ilustracija i kakva je to strast.- Ona ima izuzetnu moć i lepotu – kaže Nikola. – Koristi se za različite prilike i može da bude veoma simpatična i nežna, ali u drugom pogledu jako gruba i teška. Na milion načina može da pošalje poruku i, bila dobra ili loša, uvek ostavi utisak. Inspiraciju stalno pronalazim u inostranim ilustratorima, ali najviše u umetnicima 20. veka.Marko Veselinović je na konkursu pobedio u kategoriji zanatlija, a za sebe više voli da kaže da je majstor.- Radim sečiva, najčešće noževe – priča Marko. – Od kovanja, brušenja, oštrenja, odabira materijala i obrade drške – sve to radim sam u radionici.I mašta o pravljenju što boljih, lepših i korisnijih sečiva.- Vežbam i učim da izrađujem slojeviti čelik, poznatiji kao damaskus. Zahvaljujući nagradi sada imam neophodan alat, ostali su „samo“ meseci učenja i vežbanja. Mladima bih poručio da se svaki put kada ustanu pitaju: „Šta ću uraditi danas?“, a kada odu na spavanje: „Šta sam uradio danas?“.Nikola Terzić, planinar, kaže da je za ovaj poziv potrebno da budete strpljivi, istrajni, imate kapacitet za bol, neugodnost i da volite neizvesnost.- To je nekome ili raj ili pakao, nema između – smatra Nikola. – Na osvajanje vrhova sam uvek gledao kao na samo jedan trenutak koji mi je podaren da provedem na toj koti. U trenutku kada stanem na vrh o kojem sam sanjao osetim slobodu i sreću. Ispunio sam svoj cilj za ovu godinu, a to je da se popnem na Kilimandžaro. Nadam se da ću Akonkagvu i Elbrus sledeće godine dotaći. Himalaji su mi naredni korak.Vuk Radović je fizičar za koga je fizika idealna sredina između apstraktne matematike i realnog sveta.- Ne postoji ništa na svetu što ne uključuje fiziku – kaže Vuk. – Ona mi pruža slobodu da se bavim stvarima, nezamislivo malim poput elementarnih čestica, ali i neopisivo velikim kao što je univerzum.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike