Mali ekolozi, veliki čuvari prirode

Ako budemo pratili prirodu kao vođu, nikada nećemo zalutati – poručivao je Ciceron, čuveni rimski filozof i državnik. Ali, nismo ga poslušali. Zalutali smo. Kontinuirani nemar, nebriga i bahati odnos prema životnoj sredini stigao nam je na naplatu. I ako se ne trgnemo, priroda će biti još više ljuta. Svetiće nam se opasnim klimatskim promenama i elementarnim nepogodama. Činjenica da nemamo drugi dom do planete Zemlje morala bi da nas pokrene da se konačno ekološki osvestimo. A, da je to proces na kojem bi trebalo svakodnevno da se radi i lekcija koja bi morala da se usvaja još od detinjstva, podseća nas Dejan Savić, profesor biologije. Zahvaljujući ekološkoj sekciji koju vodi u OŠ „Miloš Crnjanski“ u sremskom selu Hrtkovci, mnoga deca su prepoznala da očuvanje životne sredine zavisi i od njih. – Na početku je to išlo sporo, ali kako smo ih sve više uključivali u ekološke aktivnosti, učenici su postajali svesniji i odgovorniji – kaže profesor, ističući saradnju sa koleginicama Milenom Tomić Škarom i Marijom Mancetom. – Bilo je potrebno da im na konkretnim primerima pokažemo na koji način možemo da recikliramo papir i plastiku, kako sakupljanjem i reciklažom sporo razgradivih limenki možemo i da zaradimo, zašto je lepše da čas provedemo napolju, čisteći smeće oko igrališta i uređujući naše okruženje. Oni sada znaju da je bilo kom plastičnom predmetu potrebno i do 1.000 godina da se razgradi, a ako na to stalno budemo stavljali akcenat, sigurno je da će kasnije dobro razmisliti gde će ga odložiti. Jedan od uslova za članstvo Srbije u Evropskoj uniji je poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. A, kako je to oblast u kojoj ćemo morati da uložimo izuzetne napore, neophodno je da stepen svesnosti podignemo na najviši nivo. Mali ekolozi iz Hrtkovaca su se tu već pokazali učestvujući u akcijama „Čep za hendikep“, „Ne prljaj, nemaš izgovor“, „Čuvari ravnice“, a odnedavno i radom na botaničkoj bašti. – Zahvaljujući ideji našeg direktora Nebojše Jovičića, škola je na konkursu Fondacije „Jasen“ dobila sredstva za botaničku baštu. To je zapravo nastavak priče o reciklaži, sa namerom i da đaci izađu iz učionice, steknu radne navike, upoznaju se sa biljkama. Krajnji cilj je razvoj preduzetničkog duha, jer ćemo, gajeći ruzmarin, matičnjak, neven i ostale lekovite travke, početi da pravimo prirodne proizvode i prodajemo ih – navodi Savić i najavljuje da će uskoro napraviti i mini-park. Iako zvuči da ova priča može da se „uzgaja“ samo u seoskoj sredini, jer su tu deca više usmerena na prirodu i imaju prisniji odnos sa njom, sagovornik „Života plus“ tvrdi da nije tako. – Naprotiv. Mislim da bi posebno uspešno mogla da se primeni u gradu, jer su tek tu deca, okružena asfaltom i zgradama, željna prirode. To se vidi onda kada odu na ekskurziju, negde na planinu, pa se odmah rastrče i vrate se živahna, osvežena. Svima nam fali boravak u čistom i zelenom okruženju bogatom kiseonikom. Zbog toga patriotizam 21. veka i jeste – očuvanje životne sredine. Jer umesto što se pitamo zašto smo toliko bolesni, otkud takve mutacije virusa i zbog čega stalno pada kiša, bolje je da prionemo na posao. Ako budemo više ulagali u zaštitu sredine, manje ćemo morati da izdvajamo za zdravstvo – kaže profesor biologije i podseća da će, u protivnom, u trci sa prirodom, prvi pasti čovek. BRIGA O PLUĆIMA PLANETE NAJBOLjE vreme za sadnju drveća je bilo pre dvadeset godina. Drugo najbolje vreme je sada – glasi kineska poslovica. Naš sagovornik upravo naglašava značaj studiozne brige o drveću, na šta svakog 21. marta podseća svoje učenike. – Na Dan šume odlazimo u lovište Karakušu, gde nam stručnjaci pričaju o njihovoj važnosti kao plućima planete. Naši ekolozi znaju i da je jedan od velikih uzroka steriliteta to što pijemo vodu iz plastičnih flaša. A, učimo ih i da je bilo bolje kada su ljudi u kupovinu odlazili sa cegerom i platnenom kesom da moramo da vratimo tu naviku. Jedan učenik je pronašao duhovitu, mada ne i bezopasnu, crticu koja nas opisuje: „Nisi pravi Srbin ako kod kuće nemaš jednu veliku plastičnu kesu punu manjih plastičnih kesa“ – kaže profesor.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike