Dobitnik nagrade Međunarodnog trijenala grafike Nikola Radosavljević – hrabro gazio granice uz rizik da bude neprihvaćen

O značaju nagrade govori podatak da je žiri birao između nekoliko stotina grafičkih umetnika iz celog sveta. Nakon selekcionog procesa sprovedenog u tri faze, koji je trajao od novembra 2023. do februara ove godine, žiri je odabrao ukupno 120 umetničkih dela koja će biti predstavljena na Centralnoj izložbi Trijenala.

Nikola Radosavljević kaže da je „zbunjen dolaskom u situaciju da bude osoba koja će 120 ljudi iz čitavog sveta, koji su imali savršene uslove rada, mnogo više vremena i iskustva, ostaviti iza sebe – na kolegijalni način”.

Njegovo autorsko delo kao ekstremni eksperiment nosi specifičnu ideju, zbog čega je, kako kaže, imao određenu dozu strepnje.

„Moram da priznam da sam prilično strahovao da li će tako ekstremni eksperiment zapravo uopšte zavrediti pažnju žirija, da ja uđem na Centralnu izložbu. Kada su mi u novembru javili da sam deo Centralne izložbe, bilo mi je kao o-kej, super, baš lepo. Međutim, u februaru kad sam sad pozvan za nagradu, e tu sa shvatio sam da su stvari otišle možda malo predaleko”, izjavio je Radosavljević u Jutarnjem programu RTS-a.

Radosavljevićeve kolege iz Muzeja savremene umetnosti, Mišel Blanuša i Miroslav Karić koji su kustosi izložbe „Rez – linija – otisak“, za koji je hibridna grafika i rađena, kaže, bili su mu konstantna podrška.

Grafička instalacija koja nosi naziv „Ćelija” ima dimenzije 16 puta dva metra, po čemu odstupa od onoga što se prepoznaje kao forma tradicionalnog grafičkog medija koji se zasniva na nekih 120 puta 80 centimetara. Izvedena je u tehnici klasičnog linoreza na papiru.

„Ja sam razvio tu instalaciju prikupljujući brojeve sa privatnih kuća koje su nestale za vreme velikih tranzicija, brojeve privatnih domova kojih više prosto nema. Moja ideja bila je da ukažem na nestabilnost doma, nestabilnost kuće u ovom savremenom svetu u kome živimo, koja može biti uzdrmana spolja, isto koliko iznutra, odnosno, šta jednoj individui upotrebno, kako se formira kolektiv, na koji način se taj kolektiv štiti, kako se brani od spoljnih, ali i unutrašnjih uticaja”, ispričao je autor Instalacije.

Osim podrške i finansija uz uslove rada, ipak je najvažnija ideja uz timski rad.

„Važni su ideja i timski rad, i podrška institucija, koja je u ovom slučaju došla od Muzeja savremene umetnosti, moram da kažem da ta Ćelija se tu negde i jeste formirala. Taj organizam je rastao prosto kroz vreme. Rad kao rad rađen je skoro godinu i po dana sam ja štampao to sve…”, objasnio je Radosavljević.

Hrabrost kroz inovacije

Nikola je svojim radom uneo hrabru inovaciju, uz važan iskorak i rizik da to bude – neprihvaćeno.

„Moram da priznam da, koliko god zvučalo možda neskromno, to jeste bila ideja od samog starta. Ja sam i nagrade Veliki pečat, Zlatnu iglu u Ljubljani, i nagradu Zlatne igle Bijenala grafike u Užicu i Trijenala grafike na Uralu u Rusiji, dobijao uvek za velike eksperimente. Ja nikada nisam dobio nagradu za jedan pristojan školski akademski rad. Ja sam sve svoje nagrade i priznanja koje sam pokupio, pokupio kada sam odlučio da odbijem da se povinujem onome što su bila osnovna pravila.

Tu sam negde, polako, korak po korak, učio da u stvari umetnosti nema nekakvih pravila, i jedino pravilo koje jeste realno i tačno, je to ono pravilo koje nas akademija uči, a to je rad, znanje, iskustvo, znanje. Dakle, to je ono što je ključno, ali suštinski, u umetnosti zaista treba preći neke granice, i odustati od onoga što se nametne kao posao”, zaključio je vlasnik Velike nagrade Međunarodnog trijenala grafike „Art European Prize“ u Krakovu Nikola Radosavljević, koji će biti član žirija koji će birati novog dobitnika tog priznanja za tri godine.

(RTS)