Zdravlje ulazi na usta i mišiće!

Posle mnogobrojnih, često sumnjivih dijeta koje stižu iz sveta, ali i iz domaćih nedovoljno pouzdanih izvora, javnosti je nedavno pruženo nešto sasvim novo. Reč je o naučno utemeljenom prvom „Nacionalnom vodiču za zdrave životne navike“, odštampanom po ugledu na proverene svetske medicinske centre, sročenom po meri stanovništva Srbije. Autori su ugledna medicinska i nutricionistička imena Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, a zbog važnosti vodiča, punu podršku je dalo i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Vodič je u skladu sa nacionalnom kampanjom „Teži ravnoteži“ i podrška je nacionalnom programu za borbu protiv gojaznosti. Jedan od autora, profesor dr Sergej Ostojić iz Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, poznatijeg kao Stari DIF, za vodič kaže: – Osim medicinskog pristupa, izradi ovog u potpunosti razumljivog vodiča, doprinele su i izjave oko 5.000 anketiranih građana Srbije koji su govorili o svojim životnim navikama u pogledu ishrane i fizičke aktivnosti. Na osnovu iscrpne analize dobijenih odgovora i važećih stručnih smernica za uspostavljanje zdravih životnih navika, nastao je popularno napisan vodič „Ishrana i fizička aktivnost“. U knjizi su date detaljne preporuke o ishrani i fizičkoj aktivnosti, a sve radi dugoročnog unapređivanja zdravlja stanovništva. * Šta ste otkrili radeći istraživanje? – Ono što se već odavno zna. Ogroman procenat stanovništva je gojazan, a posebno zabrinjava podatak da su nam sve gojazniji najmlađi. Ovakva situacija je dovela do toga da smo vodeća nacija po stopi umiranja od kardiovaskularnih bolesti kod osoba starijih od 50 godina. Zbog ishrane opterećene prevelikim unosom soli, zasićenih masti i šećera, a odsustva bilo kakve fizičke aktivnosti, hipertenzija je takođe zastupljena u velikom procentu. Čak 2,5 miliona ljudi ima visok krvni pritisak, dok od dijabetesa boluje više od 700.000 osoba. Saznali smo i da samo 15 do 20 odsto stanovništva vežba, što je apsolutno zanemarljiv podatak. Vodič je upravo iz tih razloga i nastao, da bismo stanovništvu praktično pokazali kako da se hrani i koliko da bude fizički aktivno. * Koje su preventivne preporuke za izbegavanje navedenih bolesti? – U javnosti se često čuje pohvala na račun različitih zdravih kuhinja. Međutim, o tome može da se raspravlja, jer je jedino za mediteransku ishranu dokazano da preventivno deluje kod određenih hroničnih masovnih nezaraznih bolesti. Smanjuje rizik od prerane smrti, nastanka kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti… Kod mediteranskog načina ishrane povećan je unos maslinovog ulja, glavnog izvora masti, mahunarki i žitarica celog zrna, orašastih plodova, voća i povrća, naročito zelenog lisnatog. Umereno su prisutni mlečni proizvodi, uglavnom sir i jogurt, a od alkohola, pre svega, crno vino. Istovremeno, ishrana je relativno siromašna jajima, slatkišima, crvenim mesom i mesnim prerađevinama. * Da li je to jedini svrsishodan način dobre ishrane? – Za evropske okvire, da. Međutim, u američkim stručnim okvirima postoji i dijetetski pristup prevenciju i lečenju hipertenzije, poznat kao DASH pristup, koji se u širem smislu pokazao apsolutno delotvornim. Efikasno utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, a donekle je sličan mediteranskom načinu ishrane. Takođe obiluje jelima od povrća, mahunarki, svežeg voća i koštunjavih plodova, žitarica od celog zrna, piletine i ribe. Podrazumeva unos većih količina mlečnih proizvoda, ali sa niskim sadržajem masti. DASH ishrana je siromašna crvenim mesom i mesnim prerađevinama, masnim mlečnim proizvodima i čvrstim masnoćama, slatkim bezalkoholnim pićima. Prihvata se nizak unos soli, ispod pet grama dnevno i umereno konzumiranje alkohola. Ovaj način ishrane, osim što snižava povišen krvni pritisak, redukuje rizike od drugih hroničnih bolesti. * A kada je reč o fizičkoj aktivnosti? – Da bi se očuvalo zdravlje i predupredili rizici za nastanak ozbiljnih hroničnih bolesti ne treba ići u teretanu. Vežbanje treba upražnjavati na svakom koraku, jer je nedvosmisleno dokazano da je fizička neaktivnost povezana ne samo sa povećanim rizikom od hroničnih bolesti već i sa prevremenim umiranjem! Osobe koje previše sede imaju dvostruko veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti, ali i od karcinoma debelog creva, hipertenzije, osteoporoze, poremećaja masnoća u krvi, depresivno anksioznih stanja. U svemu ovome izuizetno je bitan ekonomski momenat. Procenjeno je da fizička neaktivnost, zdravstveni sistem svih zemalja sveta košta gotovo 54 milijarde dolara godišnje. * Na koji način ljudi mogu najjednostavnije da vežbaju? – Ukoliko koriste gradski prevoz neka izađu dve stanice ranije od cilja i ostatak prepešače. Ako ne mogu brzim, onda umerenim hodom, jer je pešačenje izuzetno lekovito. U zgradama gde žive ili rade treba da koriste stepenice a ne liftove. U školi i na drugim poslovima gde se predugo sedi, treba aktivno da provode pauze, da se bave kućnim i drugim poslovima koji iziskuju fizičku aktivnost. Slobodno vreme ne treba pasivno da troše sedeći, već treba da budu u pokretu ili da se rekreativno bave sportom koji im najviše leži… NEPROCENjIVIH 300 MINUTA! Kod aerobnih vežbi, kao što su brzo hodanje, trčanje, ples ili plivanje dolazi do ritmičnog angažovanja velikih mišićnih grupa tokom dužeg vremenskog perioda, praćenog ubrzanim radom srca i ubrzanim disanjem. Primenjene tri do pet puta nedeljno, u trajanju od 10 do 30 minuta, snažno redukuju rizike od hroničnih bolesti. Jačanjem mišića podizanjem odgovarajućih tegova ili korišćenjem elastičnih traka takođe se postiže značajan efekat. Optimalni efekti se postižu određenim redosledom. Aktiviranjem najpre nogu, zatim trupa i leđa do grudi, a zatim ramena i ruku. Ove aktivnosti pre svega sprečavaju osteoporozu, koja nosi povećan rizik od preloma. Ali je takođe važno da se i ove vežbe rade dva ili tri puta nedeljno, vodeći računa o težini tereta koji se podiže. U vežbe snaženja mišića i kostiju može da se uvrsti i preskakanje vijače, kao i vežbe istezanja, vežbe za ravnotežu kod starijih osoba… Zapravo, da bi se postigli značajni pozitivni efekti na zdravlje, nedeljno treba utrošiti od 150 do 300 minuta na određeno vežbanje – naglašava dr Ostojić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike