Vreme za ljubav, umor i alergije

Ništa živ čovek ne može da izgubi što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti, niti može čovek da bude trajno nesrećan dok Bog daje da se duša leči zaboravom i zemlja obnavlja prolećem. Ovako je govorio Ivo Andrić. A, o proleću se govori stalno i mnogo, jer je najnežnije i najmirisnije godišnje doba večita inspiracija i motivacija. Opšte je mesto da cvetanjem prirode, „buja“ i duša. Probuđena iz zimskog sna, i ona bi da zablista u toj rapsodiji boja i mirisa. Studije pokazuju da se većina ljudi najviše raduje proleću, „targetirajući“ ga kao omiljeno godišnje doba koje vraća osmeh, zanos, želje… Stručnjaci to objašnjavaju ubrzanim lučenjem hormona sreće, dopamina i serotonina, za šta su odgovorni dnevna svetlost i veća količina vitamina D. Ali, nekako s proleća, dogodi se i onaj ničim izazvan umor. Mozak bi da peva i pleše, ali telo ni da mrdne. Mnogi se osećaju tromo, malaksalo i nemoćno, menjaju raspoloženje ili padaju u letargiju. Ponekad sve to liči na depresiju i kontratežu euforiji napolju – razbokorenom cveću, razlistalom drveću i raspevanim ptičicama. Od čega to zavisi? Možemo li sami da biramo prolećno „odelo“ ili nam ga organizam bira? Da li ta „raspevanost“ nasuprot „tromosti“ zavisi od nas ili nam je okolnosti nameću? Stručnjaci tvrde da je način na koji ćemo „emitovati“ proleće u vezi sa onim što generalno živimo. – Postoje ljudi koji burno reaguju na svaku promenu godišnjih doba, a zima-proleće je najintenzivnija, pa je i reakcija na nju takva – kaže psiholog Vesna Petrović. – Veće su šanse da će oni naglo buđenje prirode doživeti kao napad na uspavani organizam, pa će se osećati umorno, bezvoljno, nesnađeno. Neki drugi će, naprotiv, da zablistaju, jer su po prirodi otvoreni za promene, tako da će im duži, topliji dani biti sjajan stimulans. Svetlost i vitamin D Malo ludilo u proleću je zdravo čak i za kralja, zapisala je Emili Dikinson. Poznato je da ono upravo tako „zrači“, jer ima moć da stimuliše, inspiriše, omamljuje. Statistike pokazuju da se najbrže zaljubljujemo u proleće, što istraživači gotovo i da ne stavljaju na ponovni test. Jer, zna se – ovo je godišnje doba kada ptice cvrkuću, a „leptirići“ u stomaku lepršaju. Studije su to opet objasnile činjenicom da duži dani, odnosno svetlost i vitamin D, pokreću hormone sreće. Hipotalamus, odgovoran za prijem poruka, takođe se „budi“, što nas čini komunikativnijim i zadovoljnijim. Sa odlaganjem zimskih kaputa, osećamo se lepše, privlačnije i sigurnije, a i više vodimo računa o spoljašnjem izgledu, jer smo motivisaniji. Hladno vreme je u tom smislu destimulišuće. Međutim, naučnici kažu da oni koji su nedavno izgubili blisku osobu ili su preživeli neki veći poraz ili promenu – gubitak posla, finansijski krah ili su promenili mesto boravka, na proleće reaguju vrlo negativno. Njima ne prija ništa što proleće u svojoj suštini jeste – žagor, bokor, osmeh. Jer to ih podseća na ličnu tugu, bol, bes… – Svaki pokušaj da ih neko na silu pokrene i oraspoloži, može još više da rastuži i razbesni. Zbog toga okolina mora da ima razumevanja i da one koji proleće doživljavaju depresivno pusti da odboluju, umesto da ih „tera“ da se smeju i lažno uklapaju – navodi sagovornica „Života plus“. Ne zaboravimo i da nismo svi ljubitelji ovog godišnjeg doba, pa da je neko tužan što je prošla zima ili što će jesen da caruje tek za pola godine. Sezonski afektivni poremećaj Od proleća, kažu lekari, često „pate“ ljudi sa nižim pritiskom, kao i astmatičari kojima smetaju oscilacije vazdušnog pritiska. Za nekog je prva asocijacija na ovo godišnje doba – alergija, pa jedva čekaju da prođe i odnese kijavicu, kašalj, crvene kapke… Sve je više onih koji se muče sa ovom boljkom, tako da ne mogu da uživaju u prolećnim danima, nego se sklanjaju u kuću. Nekima je spornije to što pripadaju neslavnoj grupi meteoropata, pa im svaka promena temperature, po čemu je proleće prepoznatljivo, otežava život. – Kod mnogih je to još ozbiljnije, jer pate od sezonskog afektivnog poremećaja, koje se manifestuje kao burna promena raspoloženja na dolazak novog godišnjeg doba. Dešava se da ih s proleća obuzme hronična depresija, pojačan apetit, smanjenje seksualne želje, pad imuniteta – navodi psiholog. Međutim, izlaganje dnevnoj svetlosti u svakom slučaju je spas. Hormoni sreće koji se ubrzano luče sa lepim danima, imaju moć da regulišu važne funkcije organizma, kao što su stanje budnosti i umora, libido, apetit, metabolizam. Zbog toga stručnjaci i „prepisuju“ fizičku aktivnost napolju. – Šetnja, pogotovo pored vode i drveća, vožnja bicikla, igra sa loptom, piknici sa društvom, čak i čitanje knjige u prirodi ili samo „izležavanje“ su vrlo lekoviti. Lepo vreme i boravak na osunčanom, a ne u zagušljivom i mračnom mestu može da pomogne i kod najupornijeg umora – kaže sagovornica. Ostaje nam još da probamo i sa radnom „terapijom“, druženjem sa voćkama i cvećkama. Pokušajte, ako niste od onih koje proleće „budi“! „Trenirajte“ raspoloženje tokom zime Da bi se izbegli prolećni umor i depresija, trebalo bi da ih sprečimo još tokom zime – tvrdi Sigfild Kasper, direktor Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju u Beču. – Mnogima je teško da razviju pozitivna osećanja kada stigne proleće, zato što su tokom zime uglavnom boravili u tamnim i ugrejanim prostorijama, što je nepovoljna kombinacija za psihu. Zbog toga je potrebno da i tada što više vremena provode napolju, čak i kada je minus, jer za prolećno buđenje svetlost ima suštinski važnu ulogu – tvrdi doktor Kasper, dodajući da je uz „terapiju svetlom“ dobro da se „lečimo“ društvom ljudi koji nam prijaju. PROVERITE KRVNU SLIKU Nedostatak energije, volje i entuzijazma u ovim danima, može da bude samo prolazno stanje, ali ukoliko potraje, lekari preporučuju da proverite krvnu sliku. Ponekad se iza prolećnog umora krije vrlo konkretno opravdanje – manjak gvožđa. To se često dešava, jer je tokom zime ishrana bila neuravnotežena, pa je sada došla „na naplatu“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike