Vreme nas sve izmučilo

SMENE kiše i sunca, nagla zahlađenja i otopljenja, velika vlažnost vazduha i promene atmosferskog pritiska razlog su zašto su ovih dana lekarske ordinacije pune. S obzirom na to da promenljive vremenske prilike najčešće uzorkuju gušenje obolelih od bolesti pluća i zastoj srca kod kardiovaskularnih bolesnika, najopterećenije su službe hitne pomoći i urgentni centri. Lekari upozoravju na oprez, naročito na redovno uzimanje lekova, ali i na češće kontrole krvnog pritiska, jer aktuelni klimatski uslovi mogu da uzrokuju i iznenadnu srčanu smrt. Posledice osećaju čak i zdrave osobe. Doktorka Ivana Stefanović iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda kaže da kiša i vlažnost vazduha najviše smetaju obolelima od hronične opstruktivne bolesti pluća i astmatičarima. – Pacijenti koji boluju od ovih bolesti često imaju dramatična pogoršanja i epizode gušenja, a osim vremenskih prilika razlog je i što se ne pridržavaju propisane terapije, a mnogi od njih su i pušači – kaže dr Stefanović. – Njima se zbog pogoršanja bolesti urgentno daju jaki lekovi da bi prodisali, ali trebalo bi da se zna da ti lekovi imaju neželjene efekte i da često ubrzavaju rad srca, pa se lekari dugo bore da stabilizuju pacijenta. Zato je važno da se pridržavaju saveta ordinirajućeg pulmologa i da idu na češće kontrole, dokle god su promenljivi vremenski uslovi. Kada dođe do naglog zahlađenja lekari najviše posla imaju sa rastom krvnog pritiska. – Svi oboleli od hipertenzije trebalo bi sa zahlađenjem da češće mere krvni pritisak i da po potrebi koriguju terapiju – kaže dr Stefanović. – Savet koji lek i kada bi trebalo da ga popiju mogu da dobiju od ordinirajućeg lekara ili u savetovalištu Hitne pomoći.TRPI I PSIHA DOKTORKA Ivana Stašević Karličić, psihijatar, kaže da promenljivo vreme ne prija ni obolelima od psihičkih bolesti: – Nagle promene temperature, kao i vetrovito vreme utiču na pojavu razdražljivosti, promenu raspoloženja, osećaja teskobe i napetosti, pa čak i nesanice. Od uticaja klimatskih uslova nisu pošteđeni ni pacijenti koji boluju od ateroskleroze, kojima nikako ne prijaju nagla otopljenja i samim tim pad krvnog pritiska. – Najviše su ugroženi oni koji imaju suženja krvnih sudova vrata, pa pad krvnog pritiska uzrokuje manji dotok krvi u mozak, a simptomi su vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, malaksalost – kaže dr Stefanović. Profesor Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra u Beogradu, kaže da nestabilni klimatski uslovi povećavaju obim posla u ovoj ustanovi za čak 15 procenata. – Najčešći razlog dolaska u Hitnu pomoć, a da se opravdano veruje da su uticale vremenske prilike, jesu nestabilna angina pektoris, hipertenzivna kriza, infarkt i poremećaji ritma srca – kaže profesor Mitrović. Lekarske ambulante pune su i u domovima zdravlja. – Pacijenti koji ne boluju od neke hronične bolesti, uslovno rečeno zdrave osobe, ovih dana najčešće traže pomoć lekara zbog bolova u kostima, mišićima i zglobovima, a neretko se žale i na pogoršanje bolova u leđima – kaže dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Voždovac.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike