Tegobe zbog uboda krpelja mogu da traju cele jeseni i zime

SEZONA kada krpelji najviše prete je na izmaku. Međutim, oni koje je ujeo ovaj inficirani insekt mogu da imaju tegobe tokom cele jeseni i zime, pa i mnogo duže. Prema rečima docenta dr Jasmine Poluge, infektologa Kliničkog centra Srbije, kod čak 10-20 odsto pacijenata sa lajmskom bolešću, iako su primenjeni odgovarajući lekovi, ostaju nespecifični simptomi, poput hroničnog umora, bolova u zglobovima i mišićima i kognitivnih smetnji, što lekari nazivaju postlajmski sindrom. Posledice lajmske bolesti mogu da potraju i ukoliko se infekcija ne prepozna na vreme. Kako objašnjava doktorka Poluga, kod 20-30 odsto pacijenata posle uboda zaraženog krpelja ne nastaje tipična crvenkasta promena na koži u vidu mete. Zbog izostanka ovog ključnog simptoma nemali broj zaraženih se ne leči na vreme i bolest se pogoršava. – Kod pacijenata koji nisu lečeni ili su neadekvatno lečeni u prvom stadijumu lajmske bolesti dolazi do razvoja drugog i trećeg stadijuma, koji se ispoljavaju, pre svega, promenama na koži, perifernom i centralnom nervnom sistemu, srcu i zglobovima – kaže dr Poluga. Naša sagovornica kaže i da se razvoj lajmske bolesti može sprečiti ukoliko bi se popila pojedinačna doza od 200 miligrama antibiotika „doksiciklina“ unutar 72 časa od ujeda krpelja. – Najbitnije je da se krpelj stručno odstrani što pre, jer se posle 36 sati znatno povećava verovatnoća infekcije ukoliko je krpelj bio zaražen – kaže dr Poluga. – Preventivna primena antibiotika se ne preporučuje u rutinskoj praksi, samim tim što je rizik od prenošenja lajmske bolesti nizak, čak i u onim zamljama gde je učestalost ovog oboljenja najveća. U Klinici za infektologiju Kliničkog centra Srbije svake godine se zbrine oko 20 pacijenata koji zbog komplikacija lajmske bolesti moraju intravenski da primaju terapiju. Ipak, najveći broj njih leči se ambulantno, a terapija je uzimanje antibiotika. – Bakterija koja je izazivač lajmske bolesti je osetljiva na različite grupe antibiotika – kaže dr Poluga. – Lek „doksiciklin“ se najviše koristi, jer je dokazano da je efikasan kod većine kliničkih formi i nezavisno od stadijuma ovog oboljenja. Izuzetno retko se istovremeno propisuju dva antibiotika, a terapija je u pojedinim formama oboljenja dugotrajna. Kod pacijenata koji i po prestanku uzimanja antibiotika imaju simptome bolesti ne savetuje se produžavanje uzimanja lekova, jer može da se razvije rezistencija na antibiotike i da se pojave gastrointestinalne smetnje. Na pitanje zašto pojedini pacijenti ne reaguju na antibiotike, dr Poluga objašnjava da se smatra da je u organizmu obolelog došlo do takve reakcije imuniteta da simptomi ostaju prisutni iako je bakterija koja je izazvala bolest eliminisana iz organizma. – Bitno je i da se istakne da antitela mogu da budu prisutna dugi niz godina u krvi posle izlečenja lajmske bolesti – kaže dr Poluga. – U većini slučajeva ona su pokazatelj prethodnog izlaganja uzročniku ovog oboljenja, a ne pokazatelj nove, aktivne infekcije. VAKCINA U SVETU postoji rekombinantna vakcina protiv lajmske bolesti, koja se uglavnom koristi u područjima s najvećim procentom ovog oboljenja i kod osoba koje su profesionalno izložene riziku od infekcije.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike