Sumorne prognoze stručnjaka – za deset godina svaki treći stanovnik Srbije patiće od gojaznosti

Istraživanja pokazuju da je svaki peti Srbin gojazan i da će za 10 godina svaki treći patiti od ove bolesti, ako nešto ne učinimo.

Na pitanje može li se dijetom na brzinu skinuti bar desetak kilograma odmah, endokrinolog prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović kaže da bi to želeli svi koji se bore sa viškom kilograma.

„Gojaznost je dugotrajna, hronična bolest sa brojnim uzrocima i postoje brojni izazovi u traženju rešenja za izlečenje“, kaže profesorka Šumarac Dumanović.

Navodi da je genetika važan faktor rizika i da utiče i do 40 procenata u pojavi i razvoju gojaznosti. S druge strane, malo je genetskih i hormonskih poremećaja koji dovode do gojaznosti.

To je bolest koja nastaje kao posledica nezdravog ili obesogenog okruženja, a pod tim ne podrazumevamo samo vazduh i vodu, već i hranu. Na epidemiju gojaznosti i u svetu i kod nas utiče hrana koju konzumiramo, način na koji se proizvodi i na koji nam se plasira.

„Uz prognozu svetskih stručnjaka da će svaki treći stanovnik Srbije patiti od gojaznosti za 10 godina ide i upozorenje da će biti skoro dve milijarde gojaznih u svetu. Još više zabrinjava to što se smatra da će se porasti gojaznost kod dece – da će se 100 procenata povećati incidenca gojaznosti kod dece“, kaže profesorka Šumarac Dumanović.

Od estetskih razloga do problema neplodnosti

Lekaru se javljaju kada već imaju problem. Neko dođe iz estetskih razloga, kada shvati da ne može da se izbori sa viškom kilograma i to su obično adolescenti. Devojčice potraže pomoć zbog poremećaja menstrualnog ciklusa, a mladi bračni parovi kada ne mogu da ostvare potomstvo. Sve su to problemi vezani za gojaznost.

„Dolaze nam dijabetičari, jer je 86 procenata osoba sa dijabetesom gojazno. Zatim pacijenti sa srčanim popuštanjem. Oko 80 procenata obolelih od srčane insufijencije je gojazno i kardiolozi zapravo leče posledice gojaznosti. Kod lekara dolaze i osobe koje treba da reše neki ortopedski problem, ali ne mogu na operaciju sa viškom kilograma“, navodi profesorka Mirjana Šumarac Dumanović.

U Centar za lečenje gojaznosti javljaju se i pacijenti koji su kandidati za medikamentoznu terapiju lečenja gojaznosti i prošli su medicinsku dijetu uz fizičku aktivnost. To su pacijenti koji su kandidati za barijatrijske operacije, hiruške procedure smanjenja želuca, i na Klinici se medikamentima pripremaju za tu proceduru.

Borba koja traje ceo život

Gojaznost je bolest protiv koje se treba boriti ceo život. I to nije lako, jer i kada uspešno oslabimo, još je teže održati tu telesnu masu.

„Naš organizam se različitim mehanizmima bori da nas vrati na početne pozicije, time što usporava metabolizam, pa je iskorišćenje hrane koju unosimo veće i onda se stalno nalazimo u tom procepu. Onda ta dijeta mora da bude dugoročna i zato ti nije dijeta, jer dijeta kratko traje. To je promena životnih navika, uz fizičku akivnost, koja jedino može da ubrza metabolizam“, objašnjava profesorka Šumarac Dumanović.

Univerzitetsko klinički centar Srbije obeležava Dan borbe protiv gojaznosti 4. mart preventivnim pregledima za građane od 12 do 16 časova u Ambulanti za dijetetiku, u starom Urgentnom centru. Mogu da dođu svi građani, koji se najpre prijave na mejl [email protected].

Od 16 časova biće održane radionice u Amfiteatru Kliničkog centra gde će lekari Centra za lečenje gojaznosti najpre održati predavanja o gojaznosti, lekovima, predrasudama i stigmatizaciji i mogućnostima hiruškog lečenja, a onda će posetioci moći da iznesu svoje probleme i iskustva i da o tome sa lekarima razgovaraju.

(RTS)


Ostavite komentar