Najmanje 21 godinu, rukovodioci kompanija „Dupont“ – proizvođača Teflona – i 3M – proizvođača Skočgarda – su krili vrlo zabrinjavajuće rezultate.
U internim istraživanjima, dve njihove najzastupljenije hemikalije, nazvane PFOS i PFOA, pokazale su razne nepovoljne zdravstvene posledice o kojima nadležni organi nisu bili obavešteni.
Samo 1998. godine, kada je protiv kompanije „Dupont“ podneta tužba zbog ispuštanja više od 7.000 tona mulja zagađenog PFAS-om u reku Ohajo, prvi put su otkriveni tajni podaci kompanije.
Sada samo mali deo kompanijskih dokumenata iz „Duponta“ i 3M, koji obuhvataju period od 1961. do 2006. godine, omogućio je istraživačima da sastave hronologiju prevare.
Ovi dokumenti su prvobitno dobijeni od advokata Roberta Bajlota, koji je dobio spor protiv „Duponta“ zbog zagađenja PFAS-om početkom dvehiljaditih.
Nedavno su ova dokumenta ustupili istraživačima na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku producenti istraživačkog dokumentarca iz 2018. godine o „Dupontu“ pod nazivom The Devil We Know.
„Pristup ovim dokumentima nam omogućava da vidimo šta su proizvođači znali i kada, ali i kako zagađivačke industrije čuvaju kritične informacije o javnom zdravlju“, kaže Nađa Gaber, istraživač javnog zdravlja na Univerzitetu Kalifornije u to vreme, koja je vodila istraživanje.
„Ovo istraživanje je važno da bismo promenili politiku i prešli na princip preventivnog, a ne reaktivnog regulisanja hemikalija.“
Danas, hemijski propisi u Sjedinjenim Američkim Državama obično se donose naknadno i tako ugrožavaju javno zdravlje. Prečesto se prvo proizvode novi materijali, a tek onda se ispituje njihova toksičnost pošto se pojave na tržištu.
Štetnost ovog pristupa je više nego očigledna kada se pogleda istorija „večnih hemikalija“.
PFAS se nazivaju „večne hemikalije” jer im treba veoma dugo vremena da se razgrade. Ova vrsta hemikalija koristi se još od četrdesetih godina u posuđu sa nelepljivom površinom, tretmanu tkanina, kozmetici i ambalaži hrane.
Od preko 12.000 poznatih varijanti PFAS koje su danas dostupne, dve jasno pokazuju nepovoljne zdravstvene posledice, uključujući povećan rizik od raka i anomalije kod novorođenčadi.
Početkom dvehiljaditih, PFOA i PFOS su konačno povučeni iz proizvodnje u Sjedinjenim Američkim Državama, ali do tada su već bili široko rasprostranjeni.
Prvo su i „Dupont“ i 3M tvrdili da su ove hemikalije biološki inertne. Međutim, istraživačko novinarstvo i pravni postupci pokazuju da su lideri industrije više decenija znali da to nije istina.
Interna dokumenta otkrivaju da je „Dupont“ još sedamdesetih godina znao da je PFOA „visoko toksičan“ kada se udiše i „umereno toksičan“ kada se unosi putem hrane.
Još 1961. godine, dokumenti pokazuju da je glavni toksikolog Teflona znao da PFOA „ima sposobnost da poveća veličinu jetre pacova pri niskim dozama” i da bi „trebalo rukovati s njim ‘s velikom pažnjom’ i da ‘kontakt s kožom treba strogo izbegavati’.“
Kasnije, početkom osamdesetih, „Dupont“ i 3M saznali su za trudnice koje su bile izložene PFAS-u i koje su imale pobačaje ili su rodile decu sa urođenim nedostacima.
Godine 1991. „Dupont“ je negirao bilo kakve nepovoljne zdravstvene efekte.
Prošlo je 30 godina od kada je inustrija znala posledice koje izazivaju njihovi proizvodi do prvih naučnih radova koji su povezali defekte kod novorođenčadi s PFAS-om u naučnoj literaturi objavljenoj u stručnim časopisima.
Do danas, preko 90 odsto trudnica u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje je izloženo ovim potencijalno štetnim hemikalijama.
Čak i pri malim tragovima, postoji mogućnost da izazovu nepovoljne zdravstvene efekte.
Iako sve PFAS hemikalije ne moraju biti tako opasne kao PFOA ili PFOS, razumljiva je zabrinutost javnosti u vezi sa potencijalnim zdravstvenim rizicima.
Strategije koje su „Dupont“ i 3M koristili za sprečavanje istraživanja i uticaj na važeđe zakonske propise, podsećaju na one koje su koristile kompanije duvanske industrije, kažu istraživači.
Ako se nešto ne promeni, istorija se lako može ponaviti.
(RTS)