Profesor Stanković savetuje kako da se pripremimo za predstojeći tropski talas

Temperaturne promene, kao i promene vlage vazduha, vazdušnog pritiska, u većini slučajeva izazivaju nam osećaj izraženog umora, pospanost, loše raspoloženje, ali mogu se pojaviti i ozbiljniji simptomi, zto što se ovakve nagle promene vremena, naročito temperaturne, odražavaju i na stanje našeg autonomnog sistema, napominje profesor Stanković.

„Na hladnoći se krvni sudovi sužavaju da bi mogli da obezbede perfuziju za naše najvažnije vitalne organe. Pri ovakvim skokovima, kao sutra na 30 stepeni, naravno da će biti širenje krvnih sudova. Tako da moramo da pokušamo da se prilagodimo, a prilagodićemo se tako što ćemo biti umereni u svemu i obazrivi, naravno, sa uzimanjem terapije“, dodaje gost Dnevnika.

Tokom prethodne dve nedelje, napominje profesor, u Urgentnom centru je na intenzivnu negu u koronarnu jedinicu primljeno čak 116 bolesnika. Na interventnu kardiologiju sa simptomima akutnog srčanog udara od tog broja došlo je 67 pacijenata.

„Rano javljanje lekaru, pre svega hitnoj pomoći, ne sopstvenim kolima, može spasiti život ukoliko unutar prvih sat vremena bolesnik sa simptomima poput jasnog bola u grudima koji ne prestaje, koji nema veze sa pokretom ili udisajem, dođe do Kliničkog centra Srbije. Mi smo u prilici da mu hitnom intervencijom otvorimo krvni sud i praktično zaustavimo proces sačrnog odumiranja“, ističe kardiolog.

Uspostavljena STEMI mreža kao vid organizovanja svih centara koje imaju sale za kateterizacije, omogućava da svaka ekipa hitne pomoći kontaktira dispečera koji obaveštava kliniku i za 20 minuta je pripremljena sala i spremna ekipa koja prihvata bolesnika.

„Jedna od najznačajnijih promena u sistemu lečenja kardiovaskularnih bolesnika u poslednjih deset godina jeste mogućnost da se perkutarno, bez otvaranja, bez operacije, bez otvaranja grudnog koša, može da zameni aortni zalistak i to je praktično intervencija koja je značajno proširila dijapazon bolesnika kojima možemo pomoći. Prema nekim svetskim preporukama, to su najčešće bolesnici stariji od 75 godina koji nose visok hirurški rizik i mi imamo u Kliničkom centru Srbije konzilijum za ugradnju tih veštačkih zalistaka, tako da svako od bolesnika koji su na našoj listi prolazi konzilijum, procenjuje se rizik i u najskorije vreme radi procedura“, naglašava gost Dnevnika.

Umerenost u svemu

Prethodnih dana smo imali temperaturne oscilacije, a od sutra nas očekuju prave letnje. Velika vlažnost vazduha sa većom koncentracijom polena dovodi do češćih asmatičnih napada. Profesor naglašava da je za sve hronične bolesnike, kao i za zdrave, makar prividno, savet umerenost u svemu.

„Znači, ne izlaziti napolje negde od 11 do 4-5 ukoliko to nije zaista neophodno, dobra rehidracija, unošenje svežeg voća, povrća umesto teže hrane, manje soli i ako smem da iskoristim slojevito oblačenje koje će se prilagoditi nešto hladnije vremenu izjutra i toplijem u sredini dana. Bez naprezanja i jake fizičke aktivnosti“, ističe prof. dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

(RTS)