Operacija tek kad zapreti gangrena

NEMA unapred određenih pravila kako će hirurg da operiše zapušene krvne sudove nogu. Tim lekara tek nakon detaljne dijagnostike donosi odluku da li, i kojoj intervenciji će pacijent da bude podvrgnut. Stav stručnjaka je da bi operaciju trebalo odlagati sve dok ne zapreti gangrena, zbog toga što su krvni sudovi vrlo osetljivi. Ishod intervencije ne mora uvek da bude povoljan i zato je potrebno da se odredi pravi trenutak za operaciju. U intervjuu za „Novosti“ profesor dr Slobodan Cvetković, vaskularni hirurg Kliničkog centra Srbije, objašnjava da način na koji će hirurg da reši zapušene krvne sudove nogu zavisi od pacijenta do pacijenta: – U hirurgiji arterija nogu koriste se dva pristupa. Jedan podrazumeva klasičan hirurški rez i sečenje kože i potkožnog tkiva, da bi se pristupilo krvnom sudu koji operišemo nekom od rekonstruktivnih metoda. Drugi je endovaskularan i znači ulazak u krvni sud kroz mali otvor na koži pomoću katetera. Ova dva pristupa mogu da se primenjuju odvojeno ili da se kombinuju u zavisnosti od stanja pacijenta. Tokom intervencije može da se uradi premošćavanje krvnih sudova ili, drugim rečima, baj – pas, da se ugradi stent ili samo da se uradi proširivanje krvnog suda pomoću balona za dilatacije. * Na osnovu čega se lekar odlučuje za neki od ovih pristupa? – Odluka o načinu operacije donosi se tek nakon snimanja krvnih sudova nogu pomoću kontrastne tečnosti (angiografije) i po konzilijarnom dogovoru. Pre intervencije u obzir se uzimaju stanje arterija nogu pacijenta, intenzitet tegoba, životna dob, da li boluje od neke hronične bolesti, da li je ranije imao neke hirurške intervencije. * Oboleli često misle da lekar previše odlaže intervenciju. – Lekar ne sme da napravi grešku. Dakle, vaskularni hirurg mora dobro da proceni koji je momenat optimalan za operaciju. To je često vrlo delikatna odluka iz mnogo razloga. Naime, arterije, inače nežne i osetljive građe, u momentu kada pacijent dođe kod lekara uvek su veoma izmenjene višedecenijskim delovanjem faktora rizika i to ne samo na jednom, već obično na više nivoa. Pored toga, postoji opasnost oštećenja kolateralnog krvotoka koji iako ne idealno, ipak održava ekstremitet u životu. Postoji i opasnost od infekcije i nezarastanja rana, bolesnici često imaju druge, pridružene bolesti. Takođe, krv koja protiče kroz arterije ima uređene mehanizme zgrušavanja. Ako operišemo krvne sudove, mi te mehanizme ciljano remetimo, što ne mora biti uvek i bezazaleno.foto Z.Jovanović * Kako se najčešće leče zapušene arterije nogu? – Medicinska struka daje vrlo jasne smernice u tretmanu pacijenata sa bolestima arterija donjih ekstremiteta. Dok god je nivo prokrvljenosti takav da vitalnost ekstremiteta nije ugrožena, pacijentu se savetuje neoperativno lečenje. Uz lekove koji se propisuju, ono podrazumeva određen režim ishrane i života, odnosno eliminaciju ili makar ozbiljnu kontrolu faktora rizika na koje pacijent može da deluje. Ukoliko oboleli zaista shvata ozbiljnost situacije, uz neophodni prekid pušenja, najznačniji savet koji mora da posluša je da se što više kreće. * Zašto lekari savetuju kretanje, ako ono izaziva bol? – Zato što dodatna aktivnost mišića koji ne dobijaju dovoljno krvi iz sužene ili zapušene glavne arterije, podstiče razvoj pomoćnih arterija. Ovaj pomoćni ili, stručno rečeno, kolateralni krvotok, može značajno da uveća protok kada se glavna arterija postepeno sužava, a mišići teraju na rad. Efikasnost ovog pomoćnog krvotoka može se s vremenom značajno uvećati čime se spasava ekstremitet od operacije ili amputacije. Naravno, ako ovakav pristup ne daje rezultat ili se pacijent javi u stadijumu bolesti kada je ekstremitet ugrožen, onda se radi hirurška intervencija. foto Z.JovanovićKAŠNjENjE POVEĆAVA RIZIK OD AMPUTACIJE* KOLIKO često se bolest krvnih sudova nogu završi amputacijom? – Naš posao je da učinimo da do amputacije noge ne dođe. Međutim, kod određenog broja pacijenata to je neminovnost i jedini način da se spase život. Nažalost, dešava se nekada da posle operacije krvnih sudova nogu ishod lečenja ne bude očekivan i da noga mora da se amputira. Najveća nevolja je što znatan broj pacijenata potraži pomoć lekara u poodmakloj fazi bolesti, kada je došlo do otvaranja ranica ili kada je već nastupila gangrena.GRČEVI UPOZORAVAJU * KOJI je najčešći simptom slabo prohodnih krvnih sudova nogu? – Najčešći, a ujedno i najvažniji simptom značajnog suženja arterija je bol u listu ili butini noge koji se javlja samo pri mišićnoj aktivnosti, dakle najčešće pri hodu. Bol nastaje usled nadražaja nervnih vlakana kiselim produktima metabolizma koji se oslobađaju u uslovima nedovoljne prokrvljenosti, odnosno nedovoljne količine kiseonika u mišićima. Ove bolove potrebno je shvatiti kao alarm. Pacijenti ih najčešće opisuju kao grčeve koji u jednom trenutku postaju toliko jaki da moraju da stanu sa hodom. Drugi simptom na koji treba obratiti pažnju je pojava ranice na stopalu, najčešće na prstima ili peti, koja ne zarasta duži vremenski period.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike