Nefrolog Đoko Maksić: Kad je kamen u obliku korala, bubreg mora da se otvori

KADA prestanu bolovi usled napada bubrega, mnogi misle da su spontano izbacili kamen i da su se tako izlečili. Međutim, istina je da kamen može da se učauri u bubregu, zaustavi protok mokraće, i to bez ikakvih simptoma. Ova blokada, neretko, u tolikoj meri ošteti bubreg da je na kraju neophodno njegovo vađenje.U intervjuu za „Novosti“ pukovnik profesor dr Đoko Maksić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, kaže da je zato potrebno da se svaki bubrežni napad nakon prolaska bolova detaljno ispita:- Nemali broj naših stanovnika „izgubi“ bubreg zbog toga što nisu pravovremeno uradili sve ono što je neophodno u dijagnostici i lečenju. Pacijenti dva do tri meseca posle bubrežne kolike dođu ponovo kod lekara i tada vidimo da bubreg ima izrazito proširen kanalni sistem zbog zastoja mokraće, a često izgubi i kompletnu funkciju. Sreća je da je bubreg parni organ, pa drugi preuzme funkciju i život se nastavlja samo sa jednim. Ali ukoliko se radi o kamencima koji su obostrano smešteni može da nastane problem.Šta je neophodno u dobroj dijagnostici bubrežnog napada?- Važno je da pacijenti dođu na pregled da se vidi da li iza formiranja kamenaca stoje neki dobro defnisani sindromi vezani za poremećaj metabolizma određenih elektrolita. Na prvom mestu se misli na metabolizam kalcijuma, fosfora, natrijuma i citrata. To se vrlo lako proveri preko uzorka krvi i urina. Bitan je i ultrazvučni pregled, ili po proceni lekara intravenska pilografija ili multislajsna skenerska urografija. Pomoću ove dijagnostike se isključuju određene anomalije i suženja koja bi mogla da pogoduju nastanku kamenaca.Kako sve može da se leči kamen u bubregu?- Posle analize krvi i urina i posle uvida u izgled i funkciju bubrega donosi se odluka o daljem lečenju, zavisno od toga gde je kamen smešten, koje je veličine i da li je doveo do nekih funkcionalnih ispada na nivou bubrega, mokraćovoda ili bešike. Spontano mogu da se izbace kamenčići veličine od šest do maksimalno osam milimetara. Oni mogu da uđu iz bubrega u mokraćovod, da putuju dalje prema bešici, i da se spontano eliminišu.Dešava se da se kamen zaglavi u mokraćovodu ili da je veći od osam milimetera, šta se radi u tom slučaju?- Bitno je istaći da najveći procenat kamenaca može spontano da se izluči. Kada je reč o većim kamencima i njihovom nezgodnom položaju, na raspolaganju su nam endourološke metode, kao i ekstrakorporalna litotripsija (ESWL). Uglavnom cilj je da se bez velike hirurgije kamen ukloni, ali kada je neophodno, onda se radi i klasičan hirurški rez.Kako se sprovode ove metode?- Primenom ESWL uspešno uklanjamo 90 odsto kamenaca promera od 15 do 20 milimetara, koji su smešteni uglavnom u bubrežnim čašicama i eventualno u gornjoj trećini mokraćovoda. Reč je o mašini koja plasira elektromagnetne talase preko udarne glave na mesto gde se nalazi kamenac. Ta udarna glava oslobađa 400 do 5.000 udarnih talasa i razdrobi kamen koji se u formi peska i sitnih kamenčića izbaci urinom. Kada sumnjamo da neće doći do tako kvalitetnog razbijanja, pacijentu plasiramo stentove, koji omoguće da se i veći komadi kamenca eliminišu.Kada se primenjuju endourološke intervencije?- Donje trećine mokraćovoda nisu pogodne za ESWL, i u svim tim stanjima se u opštoj anesteziji pacijentu ulazi instrumentom u mokraćni kanal i onda se laserskim talasima mrvi kamenac, a instrumentom izvlači napolje. To je litotripsija sa laserom. Ukoliko se radi o velikom kamenu koji je kompletno ispunio čašicu, tada se radi perkutana litolapaksija. Pri toj intervenciji, urolog jednim posebnim instrumentom sa sistemom kamera ulazi u bubreg i mehanički dezintegriše veliki kamen. Taj kamen obično izgleda kao koral i mora da se vadi deo po deo.Rekli ste da je ponekad potrebno napraviti i ozbiljan hirurški rez?- Da kod nekih pacijenata je samo klasična hirugija rešenje i neophodno je da im se bubreg otvori kao knjiga. Ta intervencija se naziva pielolitotomija. Pomoću nje se obično vade kamenci koji su razgranati i čvrsti poput jelenskih rogova ili korala.Svi koji su imali bubrežni napad strepe od novog. Da li s razlogom? – Opravdano, jer kamenci mogu ponovo da se jave. Zato je i neophodno da se ispita zašto nastaju. Najvažniji problemi kod bubrežnih kamenaca su određena genetska sklonost, način ishrane i unos tečnosti. Pojedina oboljenja, poput disfunkcije paratiroidnih žlezda ili neka idiopatska hiperkalciuremija mogu da budu uzrok stvaranja kamenca. Smatra se da šest do 12 odsto svetske populacije ima jedan ili ponavljane napade zbog kamena. Pokretanje kamenaca od bubrega prema bešici je izrazito bolno. To je retko stanje kod bubrežnih bolesnika koje izaziva bol. Sve ostale, ozbiljne bubrežne bolesti nažalost prolaze bez bolova i to je razlog da se relativno kasno dijagnostikuju. SUNĐERASTA STRUKTURA Nisu retki pacijenti koji tvrde da su za nekoliko godina izbacili po 15 do 20 kamenčića. O čemu je tu reč?- Da, to se dešava. To su oboleli za koje kažemo da imaju sunđeraste bubrege, u kojima se taloži mokraća i zato su skloni formiranju kamenaca.NEVIDLjIVINa ultrazvučnom pregledu lekar često ne vidi kamenac iako pacijent ima sve simptome bubrežnog napada? – Dešava se da se ne vidi kamen, jer on ne postoji. Bolan sindrom može da izazove i samo pesak, ali se uvek pokaže da li ima zastoja urina i u kojoj meri.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike