Ne možete zabraniti društvene mreže, ali decu možete naučiti da prepoznaju opasnost na internetu

Tokom prošle godine bilo je nekoliko saslušanja i tada je izvršni direktor Tik-toka istakao da svojoj deci ne bi dozvolio da instaliraju tu aplikaciju i da je koriste. Znamo li kakve sve opasnosti vrebaju i na koji način da zaštitimo decu  govorila je Bojana Stanković direktorka privatnih  vrtića i osnivač Fondacije za bezbednost na internetu.

„Jako je veliki problem zavisnosti dece ne samo od Tik-toka već i od interneta. Problem je u tome što su nam deca u proseku izložena internetu šest do osam sati. Inače, tik-tok je najpopularnija aplikacija koju deca koriste koja utiče na celokupan poremećaj njihovog zdravstvenog sistema.

Definicija zavisnosti od interneta bila bi da dete zanemaruje ostale aktivnosti i posvećeno je samo aplikacijama. Patološka zavisnost je najopasnija, pa su stručnjaci za bolesti zavisnosti pokušali da pronađu način i lek koji bi bili adekvatni, ali je ova bolest nova i za njihovo iskustvo“, istakla je Stankovićeva.

Ističe da dete zanemaruje život mimo interneta, povećana je agresija kod dece kao  i promene u ponašanju. Roditelji bi trebali da prepoznaju prve promene u ponašanju deteta. Osobi koja je patološki zavisna internet utiče na podsticaj hormona sreće, pa osoba sve ostalo zanemaruje.Nije problem samo u individui, već u čitavom društvu.

Popularnost društvenih mreža u Srbiji raste

„Fondacija za bezbednost dece na internetu bavi se prevencijom, edukacijama pretškolaca, dece školskog uzrasta kao i roditelja. Pokrenuli smo projekat putovanja kroz digitalni svet preko privatnih vrtića sa radnim listovima koji su prilagođeni uzrastu kako bi se osvestio taj uzrast koji veruje autoritetu, a to je vaspitač u tom uzrastu.

Roditeljima je jako teško da prepoznaju, prihvate  i preuzmu odgovornost, a to je njihova dužnost, dok ne bude kasno“, istakla je Bojana Stanković.

Kako je istakao prof. dr Goran Kunjadić, stručnjak za sajber bezbednost koji se iz Dubaija uključio u Jutarnji program istakao je da svi algoritmi društvenih mreža, funkcionišu tako što tražene sadržaje podižu na vrh ponude. Postoje personalizovani algoritmi koji su namenjeni nama lično, kao korisnicima društvene mreže. Sve se prati, šta lajkujemo i gledamo.

„Algoritmi se ne objavljuju u javnosti. Cilj je da vas učine zavisnim, ali to je i cilj onlajn igrica“, istakao je profesor.

Ima li načina da se zabrane društvene mreže

„Ne možete da zabranite društvene mreže, jer je to tehnički neizvodljivo i to nije rešenje. Rešenje je u edukaciji i privlačenju pažnje stavrima koje nisu društvene mreže. To podrazumeva širi rast društva i to nije tako jednostavno.  Društvene mreže pod pritiskom mogu da prošire verifikaciju starosnih grupa, pretpostavljam, ali zabrana nije opcija“, rekao je profesor dr Goran Kunjadić, stručnjak za sajber bezbednost.

Kako je istakla Bojana Stanković jeste nemoguće zabraniti u digitalno doba društvene mreže jer ne možemo da u savremenom životu funkcionišemo bez interneta. Rešenje je u edukaciji. Postoje aplikacije zaštite i kontrole, a dete treba da osvesti koliko je važno vreme provedeno na društvenim mrežama.Sa decom do 14. godimna mora da se radi, kao i sa roditeljima.

Šta je sa najmlađom populacijom

Deca od dve, tri godine znaju mnogo o tabletu i mobilnom telefonu i kako im objasniti da upotreba ovih uređaja nije dobra.

„Imamo prvi životni ciklus deteta od prve do sedme godine i drugi ciklus od sedme do četrnaeste godine. U prvom ciklusu odgovorni su roditelji. U ovom periodu se pojavljuju problemi kod dece sa razvojem govora i koncentracijom, jer su deca izložena  ekranima, pa deca nemaju mogućnost da razvijaju psiho- motorne sposobnosti.

Kod dece školskog uzrasta primećen je gubitak koncentracije, fokusa i pažnje pa nema napretka u učenju. Napominjem da je edukacija najvažnija“, istakla je  Bojana Stanković, Fondacija za bezbednost na internetu.

(RTS)