Naučnici otkrili ključne delove mozga u kojima bi mogao biti „izvor“ psihoze

Nova studija koju je vodio tim sa Univerziteta Stanford pomaže nam da razumemo kako se simptomi psihoze javljaju, što bi moglo dovesti do boljih tretmana i intervencija za psihozu i druga stanja mentalnog zdravlja sa kojima je psihoza povezana.

Psihoza uključuje odvajanje od stvarnosti, kao što su halucinacije i zablude. Može se pojaviti samostalno, ali je takođe deo stanja poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja, koje naučnici još pokušavaju da u potpunosti otkriju.

„Novi rad pruža dobar model za razumevanje razvoja i progresije šizofrenije, što je izazovan problem“, kaže kognitivni neuronaučnik Kaustub Sjupkar sa Univerziteta Stanford.

Sjupkar i njegove kolege su pregledali snimke skeniranja mozga 445 ljudi sa stanjima koja uključuju autizam, sindrom poremećaja pažnje i hiperaktivnost, ranu psihozu i sindrom delecije – stanje koje uslovljavaju geni, i koje podrazumeva povećani rizik od psihoze i šizofrenije. Takođe su posmatrali snimke skeniranja 411 zdravih ljudi kao kontrolnu grupu.

Koristeći posebno kreiran algoritam naučnici su utvrdili razlike u funkcijama mozga između te dve grupe – što ih je dovelo do dve ključne oblasti mozga koji utiču na naše ponašanje i reakcije.

Nova studija je pokazala i da sindrom delecije (zaostajanje u psihičkom i fizičkom razvoju, prim.n) može biti koristan za analize simptoma i rizika od nastanka psihoze.

Razlike u navedenim oblastima bile su značajne i jače kod osoba sa delecionim sindromom i psihozom, i kod osoba sa psihozom nepoznatog porekla, otkrili su istraživači.

„Ova povezanost jača naše razumevanje psihoze kao stanja sa prepoznatljivim i doslednim uticajem mozga. Ovaj proces narušava normalno funkcionisanje kognitivne kontrole, dozvoljavajući određenim mislima da dominiraju, što rezultira simptomima koje prepoznajemo kao psihozu”, kaže Vajnod Menon, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta Stanford.

Sledeći korak može biti razvoj tretmana na osnovu ovih otkrića. Deo poteškoća u lečenju psihoze je to što se teško vidi kakve efekte različite metode imaju na mozak, ali sada naučnici i lekari mogu biti precizniji u pogledu toga – gde da traže.

Postojeći pristupi lečenju psihoze, uključujući transkranijalnu magnetnu stimulaciju i fokusirani ultrazvuk, mogli bi biti prilagođeni na ciljanje ovih specifičnih moždanih centara kod mladih ljudi koji su u riziku od psihoze, kažu istraživači.

Tim takođe želi da pomogne u smanjenju stigme i povećanju podrške osobama sa psihozom.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Molecular Psychiatry.

(RTS)