Najveće pretnje po oči dijabetes i plava svetlost, čim primetite problem sa vidom obratite se oftalmologu

Najčešći simptomi zbog kojih se pacijenti obraćaju oftalmologu su pre svega crvenilo oka, gubitak vida, pad vidne oštrine i promene u vidnom polju, navodi prof. dr Dijana Risimić.

„Što se tiče samih bolesti, naravno najčešće katarakta, najčešće oftalmološko oboljenje, ali i pored toga glaukom, zatim dijabetičari, dijabetička retinopatija, a kod starijih osoba degeneracija žute mrlje“, dodaje profesorka.

Najčešći uzročnici problema sa vidom su upravo hronična oboljenja i posebnu pažnju bi trebalo da obrate mlađe osobe koje boluju od dijabetesa i da idu na redovne kontrole jer je preventiva vrlo bitna u oftalmologiji, napominje gošća Dnevnika.

Takođe, plava svetlost kojoj smo izloženi sa ekrana kompjutera i mobilnih telefona, za razliku od crvene svetlosti, ima kraću talasnu dužinu koja dospeva do makule. Tako da dugotrajno izlaganje plavoj svetlosti svakako može da utiče na naš vid, posebno kod onih osoba koje već imaju problem sa žutom mrljom.

Zato profesorka preporučuje nošenje zaštitnih naočara svima koji dosta vremena provode za kompjuterom, telefonom, televizorom.

Bilo kakav problem sa vidom, zahteva hitan odlazak kod specijaliste

Aleksandra Hadži Manić, iz Udruženja pacijenata „Žuta mrlja“, 2016. godine je iznenada primetila drastičan gubitak vida. Oftalmolog je postavio dijagnozu i odmah je dobila intraokularnu injekciju, direktno u oko, što je uticalo da joj se vid popravi.

„Ja bih sada i apelovala na sve potencijalne oftalmološke pacijente da čim primete i najmanju promenu u vidu, da se obrate oftalmologu, jer će na taj način pomoći i svoje brže lečenje i oftalmolozima da brže postave dijagnozu i da brže reše problem“, naglašava Hadži Manić.

Prof. dr Dijana Risimić naglašava bilo kakva promena u kvalitetu vida može da bude znak nekih ozbiljnih oftalmoloških oboljenja. Zato je vrlo bitno da se pacijent obrati svom oftalmologu na kompletan pregled.

„Kompletan oftalmološki pregled obuhvata, pre svega uzimanje vidne oštrine, zatim merenje intraokularnog pritiska i naravno pregled očnog dna na široku zenicu. Postoje i dopunske dijagnostičke metode, kao što je, na primer, optička koherentna tomografija, zatim ultrazvuk, fluorescenska angiografija i druge metode kojima detaljnije dijagnostikujemo oboljenja u oftalmologiji“, objašnjava profesorka.

U svetu preko dve milijarde ljudi ima neko oftalmološko oboljenje, a polovina tih problema je rešiva ukoliko se pacijenti jave na vreme, što znači da je adekvatan skrining i pravovremeni pregled, čim se pojave simptomi, jako bitan, ističe gošća Dnevnika.

„Znači, ako ste rano došli, nije isto kao ako ste zakasnili, ako ste zanemarili svoj problem. Dakle, vrlo je važno da se pacijent javi na vreme i da se adekvatno pregleda i da se krene na vreme sa terapijom“, napominje prof. dr Dijana Risimić.

(RTS)