Na operaciju katarakte se čeka, ali daleko kraće nego do sada

Gost Dnevnika, profesor dr Miroslav Stamenković, direktor Očne klinike Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, navodi da na godišnjem nivou u njegovoj klinici obave između dve i dve i po hiljade operacija katarakte, ali i da u ovom trenutku na listi čekanja ima oko dve hiljade pacijenata.

„S tim što oni pacijenti koji imaju sniženu vidnu oštrinu i koji ne vide, imaju združene komorbiditete, idu brže na operaciju, tako da oni ne čekaju uopšte “, dodaje profesor.

Takođe, danas je pacijentima sa ovim problemom omogućeno je da operaciju obave i u privatnim očnim klinikama o trošku države, tako da su sadašnje liste čekanja značajno smanjene. U prethodnim godinama bilo je i po 34.000 pacijenata, pa 28, 26, a sada je ispod 20.000, što je po mišljenju profesora Stamenkovića vrlo zadovoljavajući nivo u ovom trenutku. Liste čekanja bi mogle da se smanje ukoliko bi se organizovao dodatni rad.

„Ali lično mislim da i u ovom opsegu se može to vrlo pristojno svesti. Znam da neki centri imaju vrlo malu listu čekanja, ali i da se to ravnomerno rasporedi među centrima, pritisak na Beograd će biti uvek malo veći“, napominje gost Dnevnika.

Izazovi u oftalmologiji i očuvanje vida

Životni vek se produžio te su sve učestalije pojavljuju različita oboljenja oka, ne samo katarakte, već pre svega promene na zadnjem očnom segmentu, odnosno na mrežnjači koje su udružene sa produženim životnim vekom, kao i promene na žutoj mrlji, objašnjava profesor.

„Ali ima i drugih oboljenja poput dijabeta koji je kod nas u Srbiji nažalost, u porastu, ali pogotovo i u oftalmologiji je u porastu. Tako da to su problemi koji dovode do tog trajnog gubitka vida i postoji deo terapije koje ide na teret fonda za dijabet, ali postoje diagnoze koje nisu pokrivene. Mi se trudimo da pratimo trendove, učestvujemo u tim kliničkim studijama koje daju taj prosperativni odgovor na te nove terapije i iskreno da budem, te nove terapije jesu nada, ne samo u oftalmologiji nego u drugim granama medicine“, napominje dr Stamenković.

Kako zaštititi vid

Svi dosta vremena provodimo gledajući u telefon i kompjuter, kako mlađi, tako i stariji , tako da se često govori o problemu plavog svetla i opasnosti koju ona predstavlja za mrežnjaču oka.

„Mrežnjača je naša podloga sa kojom mi vidimo. To je naš film na fotokameri, on je taj koji prenosi taj vizualni impuls prema mozgu i upravo ta mrežnjača trpi. Mnoge studije pokazuju, recimo, da dugotrajna ekspozicija svetlu neće izazvati tako trajno oštećenje, koliko će izazvati više kratkih, čak i onih do jednog minuta. To su eksperimentalne studije, ali pokazuju da kratke ekspozicije do minuta mogu prouzrokovati jača oštećenja. Ako ponovite pet puta takvu ekspoziciju, sa jačim snagom, imaćete veće oštećenje mrežnjače“, objašnjava profesor.

Početni simptomi kod mladih zdravih ljudi je zamor očiju pri čitanju i radu za kompjuterom, povremeno duple slike, gubitak koncentracije i titranje slova.

Zato je potrebno na šest do 12 meseci otići kod oftalmologa, i praviti pauze pri radu.

„Postoje neka osnovna pravila higijene u oftalmologiji koja kažu da svetlo treba da dopire sa leve strane ili otpozadi, da ne čitamo u mraku i tako dalje. Ako dugo radite, pogotovo ako nosite kontaktna sočiva, treba koristiti veštačke suze, posebno ako osećate opštu nelagodnost nakon dugog rada na računaru, nakon dužeg čitanja, učenja, bilo čega“, ističe prof. dr Miroslav Stamenković, direktor Očne klinike Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.

(RTS)


Ostavite komentar