Kopriva je jedan od najboljih izvora hlorofila, zelenog pigmenta koji povećava broj eritrocita, odnosno hemoglobina u krvi.
„Sve biljke intenzivno zelene boje i sva lisnata zelena povrća pomažu ljudima koji pate od niskog nivoa hemoglobina u krvi, koje muči anemija. Kopriva, po mom mišljenju, ima možda prednost u odnosu na sve druge biljke, zato što – za razliku od spanaća ili od kelja – nema u sebi oksalnu kiselinu. Može da se upotrebljava svakodnevno, bez ikakve bojazni da će se to odraziti na stvaranje kamena u bubregu. Kopriva je sasvim bezbedna i za malu decu. Od nje se prave ukusne čorbe, pite, proje…“, istakao je Momčilo Antonijević, narodni travar i novinar.
Ističe da kopriva ne gubi svoju lekovitost termičkom obradom, ali je korisnija u svežem obliku, a korisni su i list i koren.
„Stari Rimljani su verovali da je mravlja kiselina koja se nalazi u dlačicama koprive izuzetno blagotvorna i da deluje na naše zglobove i kosti. Naravno, ukoliko vam to smeta, onda možete da nosite rukavice, kada berete koprivu“, istakao je Antonijević.
Šarplaninski čaj
Postoji još jedna biljka sa kojom se kopriva fantastično slaže i koja je nešto manje poznata – to je endemska biljka koja je karakteristična za Balkansko poluostrvo, za jug Balkanskog poluostrva i za planine. Raste na Šar-planini.
Šarplaninski čaj se bere u julu, u zavisnosti od vremenske prognoze, a priprema tog čaja deo je tradicije.
Piskavica ili grčko seme
Grčko seme je prvi doping korišćen u istoriji, u vreme antičkih Grka, navodi Antonijević.
„Učesnici Olimpijskih igara su pili čaj, koristili piskavicu, odnosno grčko seme, trigonela, foenum, grekum, da bi pojačali svoje performanse. I zaista ovo je jedna čudotvorna biljka, sadrži velike količine mikroelemenata, ne samo gvožđa, već i fosfora i kalcijuma, pomaže da se mnogo bolje iskoriste proteini iz hrane. Sadrži čitav niz lekovitih sastojaka koji blagotvorno deluju ne samo protiv anemije već i za regulisanje nivoa holesterola u krvi, triglicerida, jako dobro deluje i kod recimo insulinske rezistencije.“
Gljiva riši
Potiče sa Dalekog istoka, ali raste i u našim šumama. Kod nas se zove hrastova sjajnica ili vilina kašika.
To je gljiva koja je nekad bila rezervisana za cara i njegovu porodicu, ali danas možete da koristite preparate, tinkturu, čaj ili suvi ekstrakt ove gljive za poboljšanje crvenih krvnih zrnaca, ali i za regulaciju i bolje podnošenje bilo koje vrste stresa. Ne samo fizičkog i psihičkog stresa već, recimo, i nakon izlaganja zračenju, hemoterapiji, navodi Antonijević i dodaje da ova gljiva pomaže da se krvna slika normalizuje.
(RTS)