Lečenje gojaznosti košta više nego ulaganje u naoružanje u nekim zemljama, danas besplatni pregledi u UKCS

Besplatni pregledi organizovani su danas, od 12 do 16 sati na Ambulanti za dijetetiku u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije. Nije potrebna ni zdravstvena knjižica, ni lična karta

„Potrebno je da dođe onaj ko želi da se izmeri, da vidi koliki procenat masti ima u telu, i da čuje savete o tome kako bi trebalo da se hrani i ponaša“, rekla je prof. Polovina.

Od 16 do 9 sati biće održano i predavanja zainteresovanim građanima o gojaznosti.

Profesorka Polovina kaže, da kada se ona u praksi susreće sa gojaznošću, nekada su prisutne pridružene bolesti kao što je dijabetes, kardiovaskularne bolesti, psihički poremećaji…

Naglašava da su česte psihičke tegobe kod gojaznih ljudi, jer su uglavnom imali bezuspešne pokušaje da smršaju, vraćanje težine nakon dijeta, skloni su depresiji, suicidnim mislima…

Prof. Polovina je govorila i o stigmaizaciji ljudi sa viškom kilograma: „Dokazano je da osobe koje su mlađe imaju veći problem sa stigmatizacijom, naročito mlade žene“.

Skupoća viška kilograma

Istraživanja su pokazala i da je gojaznost „skupa i veliki potrošač“.

„Lečenje gojaznosti košta više nego ulaganje u naoružanje u nekim zemljama, i košta više nego lečenje recimo, posledica pušenja duvana“, ističe prof. dr Polovina i dodaje da postoji i problem za zapošljavanjem gojaznih ljudi.

Objašnjavajući neuspehe brojnih dijeta, rekla je da je naveća greška u izboru namirnica.

„Svaka manirnica ima svaki od nutritivnih elemenata, i belančevine, i masti i ugljene hidrate. Pitanje je u kom odnosu i koje vrste masti i ugljenih hidrata su u toj namirnici. Time se bave nutricionisti i specijalisti ishrane, dijetolozi, i oni daju najbolji savet šta da se jede, kako da se kombinuje da ne bi bilo problema sa varenjem na primer“, kaže prof. Polovina, i ističe da je uz sve te savete od velike važnosti redovna fizička aktovnosti, i to ne samo kod gojaznih ljudi.

Savetuje da, kada osetimo glad između obroka, treba da biramo orašaste plodove, jogurt, kefir, kiselo mleko, kuvana jaja uz malo povrća, što su kvalitetni proteini i masti dobri za utoljavanje gladi.

Objašnjava da je normalno da se tokom dijete javi velika želja za slatkišima, kod onih koji su na njih navikli, i da je u tim situacijama dozvoljeno uzeti male količine, kako bi se zadovoljila ta potreba.

Lekovi i operacija kao opcije

U Centru za lečenje gojaznosti, godišnje se zbrine oko hiljadu pacijenata. U rešavanju problema gojaznosti koriste se i lekovi ali i hirurgija.

Lekovi stupaju na snagu kada zadat režim ishrane uz vežbanje posle tri do šest meseci ne da očekivane rezultate. Njih isključivo odobrava lekar.

Kada lekovi ne daju rezultate, kaže prof. Polovina, sledi hirurško lečenje gojaznosti: „Ono se svodi na smanjenje rezervoara želuca i na skraćenje puta resorpcije hrane. Tim načinom smanjujemo energetski unos i olakšavamo pacijentu da drži dijetu“.

Istraživanja pokazuju da je svaki peti Srbin gojazan i da će za 10 godina svaki treći patiti od ove bolesti, ako nešto ne učinimo.

Na Svetski dan borbe protiv gojaznosti, prof. dr Polovina poručuje da budemo umereni u unosu hrane, da biramo zdrave namirnice i da budemo fizički aktivni.

(RTS)