Kako da se sačuvate „na minusu“

STARIJE osobe, uz sasvim malu decu, najosetljivije su na hladnoću, pa bi kada je temperatura „u minusu“ trebalo da budu posebno obazrive, kako ne bi narušile u starosti već prilično krhko zdravlje. U uputstvu za ponašanje tokom hladnih dana Institut za javno zdravlje Srbije upozorava da akutne zdravstvene posledice niske temperature mogu čak biti i katastrofalne sa pojavom tzv. bele smrti. Pri dužem boravku na temperaturi nižoj od nula stepeni celzijusa dolazi do: hlađenja čitavog tela uz nemogućnost organizma da sačuva minimalnu telesnu temperaturu, oštećenja centralnog nervnog sistema, „otupelosti“ na bol, pospanosti, stanja sličnog narkozi i vrlo brzog smrtnog ishoda. Svake zime se, nažalost, i u Srbiji dogodi po neki slučaj smrzavanja, uglavnom starijih, koji žive sami, bez pomoći, i uglavnom u oskudnim uslovima, bez ogreva, u neodgovarajućem smeštaju. To bi moglo da se izbegne većim angažovanjem društvene zajednice. Svako može da pomogne. Ako znate da u vašoj okolini neka osoba živi sama obiđite je i proverite da li su uslovi adekvatni, pozovite lokalnu samoupravu, pokrenite komšijsku akciju da se obezbedi ogrev… Mehanizam dejstva niske temperature na organizam čoveka još nije dovoljno istražen. Poznato je da se hladnoća lakše podnosi kada je niža vlažnost vazduha i kada nema vetra. Ako ste fizički aktivni, biće vam manje hladno, ali je i drhtanje koje nastaje kao jedan od obrambenih mehanizama na niske temperature, takođe, vid fizičke aktivnosti koja nastaje na početku izlaganja organizma nižoj temperaturi. Tu nesvesnu fizičku aktivnost, objašnjavaju u „Batutu“, čovek pojačava svesnim odbrambenim mehanizmima, kao što su cupkanje, skakutanje… Na hladnoći je viši krvni pritisak zbog skupljanja krvnih sudova, a pojačano rade hipofiza, nadbubrežna i štitasta žlezda… U uslovima niske temperature koža se najbrže hladi i smanjuje se osetljivost isturenih delova tela (ruke, noge, nos, uši, lice). Dolazi i do promene na respiratornim organim, što objašnjava pojavu češćih infekcija u zimskom periodu. Kada organizam gubi više toplote nego što može da je stvori, počinje smrzavanje. Alkoholisana stanja, iscrpljenost i hladnoća ubrzavaju taj proces. – U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti, mada ovaj stadijum može i da izostane – objašnjavaju u Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“. – Kasnije, osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ponekad se javljaju priviđenja. Sa daljim snižavanjem telesne temperature osoba gubi svest. Disanje i rad srca se jako usporavaju. Ako se ne pruži pomoć, smrt nastupa zbog prestanka disanja i rada srca. Ako je smrznuti pri svesti, trebalo bi ga uneti u toplu prostoriju. Vlažnu i mokru odeću zameniti suvom. Dati mu topla, zaslađena, bezalkoholna pića. Mogu se upotrebiti termofor i slični izvori toplote za zagrevanje (topla cigla, kamen), ali tople predmete ne bi trebalo prislanjati direktno na telo, nego preko slojeva odeće. Ako nema tople prostorije, savet stučnjaka je da se pokuša sa „oblaganjem“ smrznute osobe sa svih strana odećom, prostirkama, novinskim papirom ili drugim materijalom, dok ne stigne pomoć. Ako smrznuta osoba nije pri svesti, treba proveriti disanje i srčani rad i po potrebi započeti mere oživljavanja. Stručnjaci navode da u stanju hipotermije disanje i srčani rad mogu biti toliko oslabljeni i usporeni da se ne primećuju, odnosno teško se registruju. Ako smrznuta osoba diše makar minimalno, samo dva-tri udisaja u minuti, nema potrebe oživljavati je. Pri oživljavanju smrznute osobe, kako navode u „Batutu“, treba biti uporniji nego inače, jer važi pravilo da bolesnik nije mrtav dok nije topao i mrtav. Zagrevanje smrznute osobe bez svesti trebalo bi sprovoditi postepeno i to tako da se prvo greje trup odnosno deo oko srca. Ravnomerno zagrevanje celog tela, upozoravaju stručnjaci, moglo bi biti kobno jer širenje krvnih sudova pri zagrevanju dovodi do pada krvnog pritiska i istovremenog priliva hladne krvi s periferije organizma u srce što može izazvati srčani zastoj. ČUVAJTE SE PROMRZLINA Lokalne povrede usled niske temperature – promrzline, nastaju najčešće na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) usled narušene cirkulacije krvi. Često se javljaju zajedno s opštom hipotermijom tela. U početku postoji osećaj hladnoće u zahvaćenom delu koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i boli znak su početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekad i plikovi. U tom slučaju, savetuju iz Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, osobu treba uvesti u toplu prostoriju i skinuti joj odeću, obuću i prstenje. Komadi tkanine koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno skidati već ih treba obrezati makazama, a smrzotine pokriti gazom, ali ne omotavati zavojem. Ruku ili nogu sa smrzotinom trebalo bi imobilisati i staviti u podignut položaj. Promrzline se ne smeju trljati, a na njih nikako ne treba stavljati prašak ili bilo kakvu kremu. Takođe, promrzli delovi tela se ne smeju zagrevati termoforom ili drugim toplim predmetima. Ako je promrzla noga osoba ne sme da hoda dok čeka medicinsku pomoć.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike