Kad aneurizma pukne, šanse pacijenta su minimalne

KASNO prepoznat infarkt uzrokuje da zapušeni krvni sud stvori proširenje, odnosno aneurizmu unutar srca u kojoj se nakuplja i zgrušava krv. Ako pacijent dobije odgovarajuće lekove u prvih sat i po od pojave simptoma srčanog udara, takvo remodelovanje srca može da se spreči. Profesor dr Arsen Ristić, sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za „Novosti“ upozorava da je svaka srčana aneurizma opasna, kao tempirana bomba: – Ukoliko dođe do rupture ili pucanja aneurizme smrt nastupa za samo nekoliko minuta. U slučaju da se stvori ugrušak on putem krvotoka direktno ide u krvni sud glave i dolazi do moždanog udara, a ako se formirao veliki depo krvi unutar srca u kojem nema cirkulacije i kontrakcija, on vremenom vodi u srčanu slabost i potrebu za transplantacijom. * Da li svaki infarkt nosi rizik da se stvori aneurizma, čak i ako pacijent stigne do lekara na vreme? – Nesumnjivo je da svaki infarkt donosi oštećenja srca. I od malog infarkta se umire, najčešće zbog aritmija. Ipak, praksa pokazuje da infarkt koji zahvati mali deo krvnog suda, a pogotovo ako bolesnik dođe do lekara u prvih sat i po do dva, a problematičan krvni sud je delimično prohodan, imaće minimalna oštećenja. Dakle, što se ranije otvori krvni sud u srčanom udaru manja su oštećenja, a ako pacijent kasno stigne na intervenciju ili mu je zapušen veliki krvni sud srčanog mišića formiraće se aneurizma. * Kod koliko pacijenata se stvori veliko proširenje u srcu? – Ugradnja stenta je dvostruko smanjila smrtnost od infarkta sa 10 na pet odsto. Otvaranje zapušenog krvnog suda u pravo vreme značajno umanjuje rizik od pojave aneurizme, ali kod velikog broja pacijenata to nije slučaj. Zato su aneurizme nakon srčanog udara veoma česta pojava i sa sobom nose veliki rizik ne samo od rupture i pojave srčane slabosti, već i od tromboze i pojave smrtno ugrožavajućih aritmija. * Zbog čega nastaje aneurizma? – Aneurizma generalno znači proširenje strukture krvnog suda ili bilo kog drugog organa. Do te promene dolazi zato što krvni sud ili organ gubi elastičnost, formira se ispupčenje i narušava se pravilna funkcija. Osim pomenutih komplikacija srčana aneurizma može da izazove i pokrete na suprotnu stranu od pravca krvotoka. Te aneurizme obično imaju oblik ragbi lopte, a zbog obrnutog toka krvi smanjuje se efikasnost rada srca, što pacijenta neminovno vodi u progresiju srčane slabosti. * Šta dovodi do pucanja aneurizme? – Da li će aneurizma da pukne ili ne, ne može uvek da se predvidi. Ukoliko su oko nje jasno formirane ivice, onda ona manje ugrožava bolesnika. Međutim, kada se veliki deo srca pretvori u ožiljak posle infarkta, na tom delu može da dođe do rascepa srca, jer zid srca postane trošan i to obično na granici između zdravog i ožiljnog tkiva. Manji rascep aneurizme može spontano da zaceli, ali ako ona pukne dolazi do izlivanja krvi u srčanu maramicu i nastupa smrt. * Da li srčane aneurizme mogu da se leče i kako? – Većina aneurizmi ne mora da se operiše, ali ako je proširenje veliko i kvari efikasnost kontrakcija srca i narušava njegov oblik, operacija je neizbežna. Postoje različite hirurške i interventne strategije kako da se ovo proširenje isključi iz cirkulacije i da se srcu vrati odgovarajući oblik. Najčešće se rade bajpas operacije, a aneruzma se resecira. Ponekad se primenjuje i tehnika koja je još u razvoju, kada se pacijentu ugrađuje uređaj koji se obično naziva „kišobran“. * Šta se postiže ovim metodama? – Obe se sprovode u cilju odlaganja razvoja srčane slabosti, a ako se u tome ne uspe neizbežna je transplantacija. U lečenju aneurizme, ključna stvar je u tome koliki deo aneurizme je mrtav, koliki je ožiljak, i koliko je unutra ostalo nečega što mi kardiolozi zovemo uspavani deo miokarda. Posebnim testovima ispitujemo koliko živog tkiva je ostalo unutar aneurizme i na osnovu toga odlučujemo se za metodu lečenja. SRCE PUCA I OD STRESA * Da li srčane aneurizme nastaju samo kao posledica infarkta ili mogu da nastanu i bez srčanog udara? – Postoji posebna vrsta aneurizmi koje se stvaraju onda kada je osoba pretrpela težak stres ili je konstantno njemu izložena. Naime, hormoni stresa deluju tako da se jedan deo srca pretvori u kesasto proširenje, iako su krvni sudovi srca potpuno zdravi. Ovo stanje je izlečivo, odnosno nastalo ispupčenje može da se vrati u normalu bez posledica, ali može da bude i životno ugrožavajuće ukoliko pukne, izazove popuštanje srca, aritmiju ili edem pluća. Stručan naziv za ovu vrstu aneurizme je takacubo kardimiopatija i može da se vidi pomoću običnog ultrazvučnog pregleda.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike