Najbrže vesti u Srbiji

I kad se odstrani 80 odsto organa, jetra se uspešno oporavi

INTERVENCIJE na jetri svrstavaju se u najzahtevnije i ponekad, da bi se pacijent izlečio, mora da se otkloni čak 80 odsto ovog organa. Ipak, najteže bolesti kao što su ciroza i tumori mogu uspešno da se operišu zahvaljujući napretku u hirurgiji i sposobnosti ovog organa da se sam obnavlja, odstranjeni deo se regeneriše za nekoliko godina.Da promene na jetri više nisu problem za hirurge u Srbiji, potvrđuje i operacija nedavno izvedena na Vojnomedicinskoj akademiji, koja je do sada urađena svega desetak puta u svetu. Zahvaljujući hirurškom timu profesora doktora Darka Mirkovića, načelnika odeljenja za hepatobilijarnu i pankreasnu hirurgiju, pacijentkinji su premešteni krvni sudovi jetre i kreiran novi krvotok do srca, ugradnjom veštačkog grafta dužine 25 centimetara.U razgovoru za „Novosti“, profesor Mirković kaže da je na ovaj način pacijentkinja izbegla transplantaciju i da joj je život spasen.* Po čemu je ova intervencija specifična?- Prilikom operacije jetre u drugoj ustanovi, ženi je povređena vena. Zbog toga je sva krv, umesto da ide u srce, prolazila kroz jetru koja je vremenom postala preopterećena i počela da otkazuje. Zbog toga smo uradili „veštačku venu“, odnosno graft, da krv preusmerimo tamo gde treba. Operacija je rađena na trbuhu i otvorenom srcu istovremeno, što je prava retkost. Na ovaj način, izbegli smo transplantaciju i žena je sada dobro, uspešno se oporavlja.* Zbog čega se operacije na jetri svrstavaju u najzahtevnije? – Jetra je organ kroz koji prolazi najviše krvi, oko 1.500 mililitara za minut. Istovremeno, fiziološka svojstva, odnosno epicentralni venski pritisak treba održavati u normali, što je dosta kompleksno. Ranije su se zbog toga operacije prekidale, kako ne bi došlo do prevelikog gubitka krvi i smrtnog ishoda. Sada, zahvaljujući osposobljenim hirurzima, radimo bilo koju operaciju sa minimalnim gubitkom od svega 100 ili 200 mililitara krvi.ORGAN ČEKA 30 PACIJENATA * Koliko ljudi u Srbiji trenutno čeka transplantaciju jetre? – Trenutno imamo 30 prijavljenih kandidata, i to nije alarmantan broj. Zapravo, budući da smo 10. u Evropi po količini alkohola koji popijemo i da je to glavni uzročnik za cirozu, prava je sreća da nema više obolelih. Ipak, treba uzeti u obzir i to da smo poznati po tome što se pacijenti kasno javljaju lekaru i dugo kriju da ih nešto muči. Zbog toga je važno uputiti apel i shvatiti da je vreme najvažnije za izlečenje mnogih bolesti, uključujući i maligne.* Koje su najčešće bolesti jetre koje moraju da se leče hirurški? – U Srbiji su, nažalost, najučestaliji tumori. Primarni tumori se javljaju u ćelijama jetre i delu žučnih puteva, dok su sekundarni tumori metastaze. Nakon odluke konzilijuma, kod pacijenata sa ovim oboljenjima može da se raditi intervencija. Operacije se uspešno izvode u slučaju tumora, ciroze jetre i drugih teških oboljenja, ali pod uslovom da se pacijent na vreme obratio lekaru. Mnoge retke bolesti se, takođe, uspešno leče. Nedavno smo operisali devojku od 22 godine, koja je imala endokrini tumor i 70 odsto jetre smo morali da odstranimo. Ona je sada dobro i uspešno se oporavlja.* Koliko je hirurgija napredovala u ovoj oblasti? – Do pre 10 godina, nismo imali obučene specijaliste i bilo je nezamislivo raditi, na primer, odstranjivanje četiri segmenta jetre. Danas otklanjamo 70 ili 80 odsto jetre i pacijenti se nakon toga uspešno oporavljaju. Ranijih godina se mislilo da kod pacijenta sa metastazom na jetri nema izlečenja, pa se nikakva terapija nije sprovodila. Razvojem hirurgije, čak i metastatski tumori mogu da se operišu. To smo postigli edukovanjem kadrova i savremenim hirurškim pomagalima. Na klinikama kao što je VMA, imamo bar po jednog hirurga koji je stučnjak u ovoj oblasti.* Koje intervenicije na jetri su ranije smatrane rizičnim, a danas se rutinski izvode? – Mnoge benigne promene su zahtevale važnu operaciju, a sada se smatraju rutinskim intervencijama. To je, na primer, endepska bolest, odnosno bolest parazitarnih cista, koja je proteklih decenija bila česta na jugu Srbije i u Dalmaciji. Takođe, kamen u žučnoj kesi i ciste jetre danas se uspešno otklanjaju laporaskopskim pristupom. Na taj način, pravi se manji rez, pacijent se brže oporavlja i ima manji ožiljak. Postoje pokušaji da se umesto klasične operativne metode uvede laporaskopija, ali to još nije zaživelo.* U kojim slučajevima je transplantacija još neophodna? – To su najčešće ciroza jetre, metaboličke bolesti i primarni tumori veličine do pet santimetara. Alkoholna ciroza u poodmaklom stadijumu, genetski poremećaj primarna bilijarna ceroza, autoimuna bolest sklerpozirajući holagitis, od koje uglavnom obolevaju mlade žene između 30 i 40 godina, takođe zahtevaju transplanatciju. Jedna od opasnih, metaboličkih bolesti je i Vilsonova bolest, odnosno poremećaj metabolizma bakra, od kojeg najčešće obolevaju muškarci između 20 i 25 godina. Na Zapadu su učestali hepatitisi B i C, ali su u Srbiji ipak ređi. Sve ove bolesti neminovno dovode do poremećaja funkcije i gubitka jetre, zbog čega je transplantacija jedino rešenje. CIROZA ZBOG GAZIRANOG SOKA* Da li se u prasi susrećete i sa nekim estremnim primerima?- Da. Mladić iz Niša (19) dobio je cirozu jetre, koja se zamalo završila smrtnim ishodom. Došao je u lošem stanju, nismo znali šta je u pitanju. Onda smo saznali da pije 2,5 litra „koka kole“ dnevno. Jedva smo ga spasli, malo je falilo da umre. Velike količine šećera iz ovog pića poremetile su funkciju jetre i dovele do ciroze. Osim šećera, anabolici koje koriste sportisti nisu dovoljno ispitani i puni su proteina, pa mogu biti jako opasni i izazivati hepatitis.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike