Često soljenje hrane povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja za skoro 20 odsto

Istraživanje na osnovu podataka „Biobanke Ujedinjenog kraljevstva“ pokazalo je koliko dodavanje soli hrani povećava šansu za kardiovaskularne bolesti i preranu smrt.

Stručnjaci su utvrdili koliko može da se poboljša zdravlje jednostavnim smanjivanjem dodavanja soli ili potpunim ukidanjem takve prakse.

Oni koji nikada ne dodaju so obrocima imaju 18 odsto manje šanse da razviju atrijalnu fibrilaciju – srčano stanje koje uzrokuje nepravilan i često abnormalno brz rad srca, što može da dovede do vrtoglavice, teškog disanja i umora.

Osobe sa atrijalnom fibrilacijom imaju pet puta veće šanse da dobiju moždani udar.

U poslednjoj deceniji u Velikoj Britaniji broj onih sa atrijalnom fibrilacijom povećao se za čak 50 odsto, na milion i po.

Dr Jun Jung Park sa Nacionalne univerzitetske bolnice u Južnoj Koreji kaže da je njihova studija nesumnjivo pokazala da je manja frekvencija dodavanja soli hrani povezana sa nižim rizikom od atrijalne fibrilacije.

Nalazi studije predstavljeni su tokom vikenda u Amsterdamu na godišnjem skupu Evropskog društva kardiologa.

Istraživanje je koristilo podatke britanske „Biobanke“ i analiziralo podatke 500.000 ljudi između 40 i 70 godina, tokom perioda između 2006. i 2010. godine. Oni koji su već imali atrijalnu fibrilaciju, druge koronarne bolesti, srčani zastoj ili šlog izopšteni su iz studije.

Svaki ispitanik je upitan koliko često soli obroke, od „nikad/retko“, „ponekad“, „često“ i „uvek“. Istraživači su pratili njihovo stanje tokom 11 godina da bi videli kako utiče na njih.

U poređenju sa onim koji su stalno solili hranu oni koji nikada nisu imali su 18 odsto manje šanse da obole od atrijalne fibrilacije. Oni koji su ponekad dodavali so imali su 15 odsto manje šanse.

(RTS)