Bolesti srca i nesanica su povezani

SVAKI drugi hronično oboleli, a najviše onih koji pate od bolesti srca, suočavaju se sa nesanicom. Dodatni rizik, je i ako je osoba starije životne dobi, ako je ženskog pola i ako ima mala mesečna primanja, pokazuju istraživanja. Doktorka Ivana Stašević Karličić, psihijatar i v. d. direktora Specijalne bolnice „Dr Laza Lazarević“, kaže da hronična nesanica može da pogorša postojeću bolest, ali i da bude okidač za njen nastanak i razvoj: – Hronična nesanica povećava rizik za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti. Jedno od mogućih objašnjenja za ovu povezanost jeste da hronična nesanica svojim uticajem na ćelijske inflamatorne i imunološke mehanizme povećava arterijski krvni pritisak i ubrzava rad srca, što je prva karika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Problem sa nesanicom mogu da imaju i zdrave osobe. Procenjuje se da je njena učestalost u opštoj populaciji oko 10 odsto. – Nesanica se definiše kao problem sa uspavljivanjem, održavanjem spavanja tokom noći, ranim buđenjem ili kao „spavanje koje ne odmara“ – kaže dr Stašević Karličić. – Da bi lekar postavio dijagnozu hronične nesanice uslov je da tegobe traju pola godine, tri ili više noći sedmično. Praksa pokazuje da se pacijent javlja lekaru već kada je ozbiljno ugrožen i umoran i obično navodi da je „pokušao sve“. – Da bi se nesanica uspešno lečila najbitnije je da se ustanovi njen uzrok – kaže naša sagovornica. – Osim hroničnih bolesti i bolesti srca uzroci nesanice su MNOGObrojni. Naša sagovornica navodi da san neće na oči u situacijama velikih životnih promena i stresa usled čega se „roje misli“, previše nikotina, kofeina, teške hrane i alkohola. Od insomnije pate i depresivni, anksiozni, psihotični, dementni… – Poremećaj spavanja može da prethodi psihijatrijskom poremećaju, da se razvija paralelno sa njim, a i neki psihotropni lekovi uzrokuju značajan poremećaj spavanja – kaže dr Stašević Karličić. Na spisku okidača nesanice su i hroničan bol, karcinom, respiratorne bolesti… Iako se u borbi protiv nesanice često koriste lekovi iz grupe benzodijazepina, neophodan je veliki oprez. – Ovi lekovi su kontraindikovani kod pacijenata koji imaju problema sa disanjem – kaže naša sagovornica. – Osim toga, oni mogu da budu efikasni u kratkom periodu ili pri povremenoj upotrebi, ali nisu lekovi izbora za tretman hronične insomnije zbog razvoja tolerancije i zavisnosti. U lečenju nesanice, umesto upotrebe „teških“ lekova, veća pažnja poklanja se primeni psihološke i terapije svetlošću i vežbama. – Način razmišljanja i ponašanja vrlo je bitan u tretmanu nesanice – kaže naša sagovornica. – Uz to snažna svetlost sposobna je da resetuje ritmove budnosti i spavanja, dok vežbanje ima pozitivan efekat na kvalitet spavanja, naročito ako se sprovodi predveče. PRIPREMITE SE ZA SAN DA BI lakše utonuli u san stručnjaci savetuju sledeće mere higijene spavanja: – udoban krevet za spavanje – redovno vežbanje – pravilna ishrana – smanjen unos kofeina i alkohola – uvek u isto vreme ići u krevet i ustajati – izbegavati dnevno dremkanje – ukloniti iz spavaće sobe televizor – ustati iz kreveta ukoliko se ne zaspi nakon 30 minuta popiti čašu vode i napraviti „pauzu“ 15 minuta

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike