Suzana Mančić: Nije greška ako ti sreća okrene leđa

IAKO se, možda, stiče utisak da su sa Suzanom Mančić ispričane sve priče koje se mogu ispričati sa jednom javnom ličnošću, koja je decenijama prisutna u šoubiznisu, ipak, nešto drugačiji pristup, otkriva i neke, do sada, nepoznate detalje o ženi koja nije rekla sve. Možda su i određene predrasude, medijske senzacije i spekulacije, turbulentna karijera i život, formirali sliku za koju se, na momente, činilo da je određuju samo kombinacije brojeva u igri sreće koja donosi slavu. Loto života. Osmeh sa naslovne strane. Sjaj ekrana i popularnosti. Suzana je, svakako, mnogo više od toga. Intervju koji je pred vama potvrđuje tu činjenicu. Možemo mu dati i podnaslov – Suzanin izbor. Jer, ono što se ne može osporiti je to da je sve bilo – njen izbor. Zbog toga je i pronašla srećan broj i dobitnu kombinaciju svog života. * Kada sa ove vremenske distance, sagledate svoj život i karijeru, da li smatrate da ste, uslovno rečeno, osvojili sedmicu na loto-u života, i šta je, u tom smislu, najvažnije izdvojiti, što vas čini srećnom i ostvarenom osobom? U ovom poslu sam duže od četrdeset godina. Mnogo sam naučila o ljudima, a neke stvari neću naučiti nikada. Održala sam se, često zahvaljujući sreći, intuiciji, a nekad i pameti, kućnom vaspitanju i čvrstom karakteru. Da li sam u životnom loto-u izvukla sedmicu!? Da li je zgoditak to što te svi znaju i što živiš, možda, malo bolje od većine ljudi? Moja sedmica je vera u ljude, radost življenja, porod koji sam izvela na pravi put, prijatelji koje nisam pogubila u vrtlogu medijske pažnje, što me na svakom koraku prati ljubav, i možda najvažnije, što nisam izgubila sebe, jer znam ko sam i koliko vredim. * Kako ste prevazilazili periode kada je sudbina birala brojeve koji nisu donosili sreću? Šta vam je pomoglo da istrajete i nastavite dalje? Znate onu narodnu – u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Ne može sve u životu lako i lepo. Spotakneš se kad se najmanje nadaš, razbiješ kolena, malo plačeš, ali onda svane novi dan, pa još jedan, sunce sija, nebo je plavo, tvoj pas maše repom i raduje ti se. Život je lep jer je borba neprestana. Ili si borac ili nisi. Nekada pobednik, nekada poražen, ali se ne predaješ. Imam recept za teške trenutke – tri puta duboko udahnem, ispravim kičmu i napred! To sam ja! * Šta je vaša najveća pobeda i zgoditak u životu, a šta je, s druge strane, neuspeh čiju prazninu nijedna premija, kasnije, nije mogla da nadoknadi? Pobeda je trajati sve ove godine i ostati normalan, mirno spavati i ne bojati se nikoga, jer nikome ništa ne dugujem. Poraza je bilo i na privatnom i na profesionalnom planu, ali neka se javi ko ih nije imao. Najveća praznina koju nosim i nosiću do kraja života je gubitak majke, mog najvećeg prijatelja i najčvršćeg oslonca. Imala sam sreću da baš ona bude moja majka. Ona – lepa, odmerena, pametna, postojana, vredna, radna, omiljena i dostojanstvena. Pročitajte još: Udala se Suzana Mančić(FOTO) * Svedok ste vremena i tektonskih promena u decenijama za nama, u svim segmentima života. Prilagođavali ste se i ostali svoji. Šta, ipak, niste mogli da prihvatite? U principu, ne mogu da prihvatim nevaspitanje, neznanje i bahatost, a oni idu ruku pod ruku. Branim se osmehom i živim po svom, srećna što imam svoj mali svet u kome mi je udobno i prijatno. Imam neke svoje knjige i muziku koja mi puni dušu. * U periodima kada vas nije bilo pred kamerama, ni u javnosti, na koja pitanja ste dobili odgovore, koje ste, možda, dugo tražili? Veoma je korisno ako možeš da napraviš pauzu u radu, u ustaljenim navikama, i sa distance sagledaš dotadašnji život. Bez neke filozofije, shvatila sam da se bez popularnosti može, a da se bez prihoda ne može. Bez naslovnih strana može, bez prijatelja ne može. Da su moji koreni duboko u srpskom tlu i da mogu da odem bilo gde, ali da se, neopozivo, vraćam. Pročitajte još: Suzana Mančić: Na ludi kamen uz venčani list i predbračni ugovor* Deo ste javnog života ove zemlje, decenijama unazad. Gde god da se pojavite nosite osmeh i pozitivnu energiju. Prema medijima ste otvoreni, iskreni, srdačni. Kakvu Suzanu, ipak, nismo upoznali, ne zato što nismo mogli, nego zato što niko nije pokušao, ni pitao? Mediji su postali jako površni, nepreduzimljivi, sve je “copy paste”, i jurnjava za skandalima. Ja živim od zabave, ali to je ozbiljan posao. Probali su i pitali sve i svašta, i nepristojno i uvredljivo, i pametno i glupo, i šta god da bih odgovorila, naslov bi bio takav da mi se, često, prevrne stomak. Vaša pitanja i pristup sagovorniku vraćaju nadu u objektivno i profesionalno novinarstvo. * Da li ste u nekim momentima, zaista, bili previše eksponirani? O vašem životu se sve zna, popularnost nije jenjavala, često su vas stavljali na stub srama, prošli ste i kroz teške momente. Koliko, u svemu tome, ima i vaše krivice? Biti eksponiran znači da dobro radiš svoj posao, da te ljudi vole i traže. Biti na stubu srama je nešto sasvim drugo. Na neka pitanja još uvek nemam odgovore. Možda ih nikada neću ni dobiti. Moja greška? Nije greška ako ti sreća okrene leđa. * Mnogi su vas gledali kao lepu lutku sa naslovne strane i ta fama je ostala do danas. Šta ljudi u vama nisu videli i prepoznavali, a predstavlja suštinu vaše ličnosti, u svakom smislu? Snimila sam desetak nosača zvuka, stotine sati zabavnog i šou programa, glumila u filmskim komedijama “Žikina dinastija” i “Ćao inspektore”, u televizijskim serijama, od kojih je najgledanija bila “Selo gori, a baba se češlja”, napisala dve knjige. Ja jesam bila “Loto devojka”, ali nikada lutka sa naslovne strane. Ko ne želi da vidi da, pored izgleda, imam i neke druge kvalitete, šta ću, takvih će uvek biti. * Čime je bio popločan vaš životni i profesionalni put, a da nikada niste dozvolili da se to vidi? Napornim radom, stotinama hiljada pređenih kilometara, nastupima u zapuštenim domovima kulture, najprestižnijim koncertnim dvoranama, otkazanim letovima, hladnim garderobama, sendvičima s nogu, potpisivanjem autograma, nepreglednim i nebrojenim selfijima, strpljenjem i osmehom za svakoga. I još mnogo toga čini drugu stranu medalje za koju niko ne zna i ne treba da zna. Zvezde blistaju – ne žale se. * Koliko je na tom putu bilo teških koraka i suza i šta su vam takva iskustva donela? Ispričaću vam jednu priču. Istinitu. Velika Jugoslavija – veliko tržište. Ja na vrhuncu popularnosti, što izgleda ovako – 12 sati koncert u Topčideru – Dom garde, 17 sati – koncert u Domu kulture Bijeljina, 20 sati – velika zabava u Banjaluci, do tri ujutru. Vozim golf, mrtva umorna se parkiram ispred svog solitera i posmatram kako moje komšije kreću na posao. Poslednjim atomima snage otključavam vrata, srušim se na stolicu i plačem od umora. Moja majka se budi, vidi u kakvom sam stanju i kaže, bez milosti: “Što plačeš, što se žališ, imaš diplomu pravnog fakulteta, možeš da radiš kao sav ostali svet.” Treba li reći još nešto? * Šta je možda trebalo da bude drugačije, i šta bi to donelo? I da li realno i otvoreno, kao i o svemu drugom, govorite i o svojim greškama? Kakve greške!? Živela sam i radila, imala karijeru, imam je još uvek, u kojoj nije bilo nekih turbulencija, osim jedne, ali zbog toga neću kukati. I u svojim šezdesetim sam aktivna. Već četiri godine sam autor TV projekta “Suzanin izbor”, projekta koji dobija nagrade, koji se gleda, i o kome se priča. Suzanin izbor, moj izbor su dobar i još bolji život. * Kako vam izgledaju medijska i javna scena u Srbiji, danas? Da li je iluzorno praviti poređenja sa vremenom u kome su neke vrednosti bile mnogo cenjenije i kada se znalo ko je ko i zbog čega? Kada se status zvezde nosio sa pokrićem i kredibilitetom? Status zvezde se uvek nosi sa pokrićem i kredibilitetom, samo su se malo pobrkali lončići. Ne želim da spominjem, danas popularne, rijaliti programe i rijaliti zvezde, jer će njihov sjaj brzo izbledeti. * Zbog čega je vaše srce neukrotivo i koliko je ono, možda, odredilo vaš uzbudljiv, nesvakidašnji i vrlo turbulentan život? Eto, udadoh se, te je, ipak, neko ukrotio to srce! Svako ima svoju sudbinu, a moja je da plovim po nemirnim vodama do mirne luke. Jeste bilo zabavno, jeste bilo neobično, za dve knjige “Neukrotivo srce” i “Kao da sam sanjala”, a možda bude i treća. * Za šta, posebno danas, možete reći kao da sam sanjala, a šta je i dalje nedostižan san? Čini mi se da sam sanjala onaj bivši život u bivšoj Jugoslaviji, bezbrižan, uređen, siguran. Kada nije bilo siromašnih, kada niko nije prevrtao po kontejnerima, kada nije bilo ekstremno bogatih, i kada je bilo važno kakav si čovek, a ne koje si vere. Mnogo toga je protutnjalo – prijatelji, kolege, stare ljubavi, ostali su u izmaglici, rasejani po svetu, po drugim državama, koje su nekada bile moja kuća. Volim Srbiju svim svojim bićem, ali biće potrebne decenije da se naši životi vrate u normalu. * Šta krije vaš večiti osmeh? Da li ponekad prikriva duboku tugu? Ne krije ništa, verujte. Život prihvatam onakvim kakav jeste, samo ga začinim šalom. Šala na svoj račun je fenomenalna stvar. * Jeste li, uprkos svemu, ipak izvukli srećan broj, zbog kog ste danas mirna, spokojna i zadovoljna žena? Izgleda da jesam, ali kada je čoveku sve potaman, treba da stavi kamenčić u cipelu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike