Smiljana Popov: Priča o porodici Šonda

NEMA veće sreće za autora emisije nego kada njegov trud prepoznaju gledaoci i pokrenu kolo događaja, u ovom slučaju, inicijativu koja je skinula veo zaborava sa velikih srpskih dobrotvora. Reč je o porodici Šonda, osnivačima prvog prestoničkog bioskopa i prve beogradske i jugoslovenske fabrike čokolade. A sve je počelo kada se Smiljana Popov, urednica „Beograda za početnike“, zainteresovala za istoriju zgrade na uglu ulica Cara Uroša i Solunske. – Čudesan je sinhronicitet u vezi s tom pričom, jer su posle prve emisije o porodici Šonda, počele da pristižu reakcije gledalaca, među kojima i pismo Miroslave Kostić. Nije imala nikakve veze sa Šondama, osim plemenite potrebe da sačuva od zaborava ljude koji su toliko zadužili naš grad. Otvorila mi je kofer pun fotografija koje je godinama skupljala i klupko je počelo da se odmotava – otkriva nam Smiljana Popov. * Šta ste saznali? – Ovo je bilo najslađe ćoše Beograda, zbog koga su se deca od Vardara do Triglava decenijama topila od radosti u musavom, čokoladnom smehu. U ovoj fabrici na Dorćolu, početkom 20. veka, proizvedena je naša prva čokolada „Šonda“. PROČITAJTE JOŠ – Smiljana Popov: Dužni smo da pripovedamo o Beogradu * Ko je još reagovao? – Udruženje građana „Donji Dorćol“, na čiju je inicijativu Skupština grada odobrila da skver na uglu Cara Uroša i Solunske ponese ime Koste Šonde, tvorca prve fabrike čokolade. Malo Beograđana zna i da je Mihailo Šonda, Kostin otac, 1911. godine, izgradio bioskop „Koloseum“ sa 500 mesta i osveživačem vazduha u toaletu. Na tom mestu, kasnije je podignut bioskop „Zvezda“. * Kako se priča završava? – Kockice rasutog mozaika nastavile su da se sklapaju posle telefonskog poziva Jelene Milašinović, pi-ara „Beogradske filharmonije“. Njeni roditelji žive u stanu u Kosovskoj 5, u kojoj je nekada stanovala ova porodica. Tu je 1944. godine, u savezničkom bombardovanju, poginuo Mihailo Šonda i pao mrtav sa balkona. FILANTROPIJA U KRVI ĆERKE Koste Šonde bile su aktivne članice Beogradskog ženskog društva, otkriva Smiljana Popov. – U „Novostima“ iz 1899. godine piše da su pomagale podizanje Doma za uboge starce i starice. Njegova udovica je skupljala pomoć za siromašne, dok su braća pomagali Dom staraca i starica u Njegoševoj 21 – kaže autorka.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike