Slađa Allegro: Milu ću čuvati kao nikad nikog

Priča koja je pred vama ne zahteva preduge uvode, jer je ispričana jednostavnim, iskrenim, životnim rečima jedne obične, mlade žene koja se od drugih razlikuje samo po tome što je njen posao vezan za scenu i što je svojim pesmama, emocijom i prirodnošću osvojila publiku, koja ju je učinila dovoljno „svojom“ da želi da čuje i njenu reč. Ova žena je daleko od blistavosti scene vodila neke druge bitke, mnogo teže i važnije od toga da li će danas imati hit ili sutra novu naslovnu stranu. I o tim bitkama nije ćutala, ne da bi sticala ionako veliku popularnost ili patetične naslove, već da bi, kroz svoja iskustva, dala podršku svima koji su prolazili kroz iste poraze, vezane za one najvažnije i mnogima najbolnije stvari u životu. Dva puta je gubila bitku za potomstvo, ali nikada nije izgubila osmeh i veru. Slađa Allegro danas govori kao majka, svesna da je sve opet moglo biti drugačije, ali ni tada ne bi odustala od sebe i svoje ljubavi. U tome je njena pobeda i njena poruka. * Posle mnogo vremena, teških perioda, borbe i istrajnosti, ostvarila vam se najveća životna želja. Kako sada izgleda vaš svet? Isto, ali još lepše i zanimljivije. Ja sam veoma srećna žena, i bez obzira na sve, bila sam i pre. Sada imam veću odgovornost i za sebe i za jedno divno, predivno biće. * Uvek ste isticali da je važna vera, optimizam, neodustajanje, da čovek ne sme da se slomi pod životnim udarcima. Da li je ovo bio put koji ste, nekako sudbinski, možda, morali da prođete do potpune sreće? Sve ima svoje razloge zašto je došlo ili nije došlo. Treba na to tako i gledati. Ja sam samo bila veoma strpljiva da dočekam sve ovo. Možda je moglo i ranije, ali, sada sam jača i snažnija. Borba je bitna da bi jačali. Ništa u životu nije lako i retko šta dobijete na tacni. Ali onda, sve što osvojite i postignete je slađe i duže traje. Svake noći kad legnem, zahvalim se dragom Bogu na svemu. * Šta vas je na tom putu uvek motivisalo da ne posustanete i da li je, zbog prethodnih loših iskustava, bilo straha, strepnje, nemira? Vera, velika ljubav između supruga i mene, podrška i želja drugih ljudi oko nas da se sve ovo doživi. Sreća, ali i strepnja su bile prisutne sve vreme. Koliko god bili jaki, bojite se, ali se borite. To je sve normalno nažalost. Svako ko prođe kroz to zna o čemu govorim. Samo vas vedre misli i vera teraju napred. * Zna se da ste hrabra ali i vrlo emotivna osoba. Šta sebi ni u jednom momentu niste dozvolili tokom prethodnih devet meseci? Kakvu misao, postupak, reč ili korak? Da budem iskrena, ja sam uvek ja, i sa bebom i bez bebe, i u lošem i u dobrom. Ne odustajem od sebe nikad. Ne dam sebi da klonem, da budem “crna” ili depresivna. Iako sam poprilično emotivna, jaka sam i sve nedaće stoički podnosim. * Uvek ste otvoreno isticali da bez podrške supruga ne biste uspeli da istrajete. Da li je bilo trenutaka, koje ste tek kasnije osvestili kao takve, u kojima on nije pokazivao šta zaista oseća i tako vas štitio od svojih strahova? Zoran je veoma jak. On je pravi stub porodice i kuće. Na njega se možete osloniti bez bojazni da će vam išta nedostajati. On je moj junak. Zna uvek pravu reč. Oseća moju energiju i kad nije pored mene, i uvek, ali uvek, zna kako treba. Imao je i on svoje momente straha i panike, verujem u to, ali se sam nosio sa tim, znajući da ne sme da ih pokaže, jer bi mene uplašio. A mene čuva uvek, od svega što je loše. * Svedoci smo da se supružnici često razilaze usled nemogućnosti da se, iz bilo kog razloga, ostvari potomstvo. Vaš brak ništa nije moglo da ugrozi. Kako se u takvim situacijama čuva i brani ljubav? Ne možete vi sačuvati nešto čega nema. Ako je ljubav među vama bezgranična, ne može vas ništa poljuljati. Ja znam i sigurna sam u to da Zoran nikada ne bi otišao, čak i da je borba trajala još dugo. Poznajem mnogo parova koji iz ovakve borbe izlaze još jači, još zaljubljeniji jedno u drugo, a oni koji se razilaze nisu zaista ni bili skupa. * Kakva je vaša poruka ženama koje prolaze kroz slično iskustvo? Lako je reći “nema odustajanja”, ali mnoge od njih su i danas na putu kojim ste vi prošli, a nema rezultata. Šta je najednostavniji i najiskreniji savet? Da slušaju sebe i svoje želje. Samo ste vi bitne, vi nosite to u sebi. Nema pitanja, nema nalaženja razloga zašto, kako, nema pravdanja drugima, vi ste nosilac ove priče. I samo je jedno važno – šta vi želite. * Ćerkinim rođenjem je popunjena najveća praznina u vašem srcu i životu. Da li ste sada, u svakom smislu, kompletna osoba i kako opisujete taj osećaj? Jesam, svakako. Imam sve. Miran život, miran san, partnera koji mi uliva sigurnost i spokoj, porodicu i prijatelje najbolje na svetu, posao koji volim i jedne tamne okice koje me gledaju i znaju, za sad, samo za mene. Suština svega je da uživate u svakom trenu i ne dozvolite da vas išta poremeti. Da ne maštate o sutra, niti da patite zbog onoga što je bilo juče. Treba živeti danas. Uvek sam davala sebe do maksimuma i dobijala sam ljubav – uvek. Danas ponosno kažem da imam još jednog najboljeg prijatelja koji me nikada neće ostaviti samu. * Kad je Mila došla na svet, i u danima posle toga, koji trenutak je bio najemotivniji i nikada ga nećete zaboraviti? Mnogo trenutaka je u meni ostavilo dubok trag. Porođaj, prvi susret nje i mene. Nas dve i beskraj. Dani u porodilištu, kad osetim da dolazi, da je donose da se pomazimo i upoznajemo lagano. Trenutak kad sam videla Zorana kako je drži i gleda. Sve su to momenti koji ostaju duboko u vama. I samo su vaši. * Zašto baš Mila i u čemu je najviše, za ovih nepunih mesec dana, postala najmilija? Od kad je ušla u naš dom, sve miriše na nju i sve oči su uprte u nju. Ona je zaista mila, i priliči joj ime. Znala je mama da će tako i biti. Divna je beba, oseća ljubav koja je u našem domu i zato je tako dobra i smirena. * Kako sada u vašem domu zvuči pesma za dobro jutro, kako uspavanka, a koja je najlepša bajka za laku noć? Stalno joj nešto pričamo i pevamo. Tata se šali i kaže da bolje peva od mame, ali mama mu ne da, jer je ljubomorna. Pevamo joj svašta, a ponekad i izmišljamo i ne ide nam loše. Dodiri, pogledi, moje emocije koje i ona oseća, su najlepša bajka ikad ispisana. * Prelepa poruka koju ste, neposredno nakon porođaja, objavili na Instagramu, dirnula je mnoge: „Mila moja, ne mogu da ti obećam mnogo, ništa u ovom svetu nije sigurno, ali jeste to da ćemo učiniti sve da budeš dobar čovek.”Koje obećanje ste ipak dali i sebi i njoj u trenutku kada ste se prvi put pogledale? Da ću je čuvati kao nikad nikog. Ona je plod velike ljubavi, ona je njen otac u malom, i zato zaslužuje samo najbolje. * Šta je ono najvažnije što će od nje ili svakog drugog deteta stvoriti dobrog čoveka? Da živi u miru i slozi, da gleda ljubav svojih roditelja, da od njih uči i da uz njih stasava u ono najbolje. * Niste od onih koji prave fame i senzacije od svog privatnog života, ali ste među retkim javnim ličnostima koje ništa ne kriju. Često na Instagramu delite najlepše trenutke iz svog života i prati vas veliko interesovanje medija. Da li će se to sada promeniti i koliko je važno zaštititi dete i porodicu u tom smislu? Volim društvene mreže, volim da komuniciram sa ljudima koji me prate i vole, da li zbog pesme i muzike, da li zbog nečeg drugog. Prija mi da se družim sa njima, oni su uvek tu. Delim sa njima neke obične priče koje su im bliske. Ne pakujem život u šareni papir, nego ga prikazujem onakvim kakav jeste. Ljudi često misle da mi, poznate ličnosti, živimo nešto drugo. Ne, mi živimo isto što i oni, i to delim sa njima. Ne preterujem ni u čemu i sve dok je tako, to ima smisla. * Kojom pesmom biste opisali sve što osećate u ovom periodu svog života i kada smo već kod pesama, da li ćemo još dugo čekati na vaš povratak na scenu? “Sve je ljubav” od Zorice Brunclik. Scena mora da sačeka, jer sada dišem punim plućima, sakupljam energiju za nove poduhvate. Scena ima razumevanja, jer ovo je najlepši period života svake žene. Do jeseni sam opet sa vama, neka nova, a “stara” ja.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike