Sanja Radan: Pametni su zaćutali

U SVET medija Sanja Radan ušla je davne 1993, kada je posle kastinga primljena u Kulturno-zabavni program RTS. Tada je, priseća se, to bila i dalje velika zemlja, doduše pred slomom, i od 770 prijavljenih kandidata, izabrano je samo njih osmoro. Godine časova dikcije, pre toga, gluma u dečjoj seriji „Letopis“ sa Dragom Jonaš sigurno su uticali na to što je već na pragu treće decenije života dobila šansu da stane pred kamere. Narednih osam godina zanat je pekla na Javnom servisu, i Trećem kanalu, a potom je prešla na Pink gde je vodila kviz „Pravo lice“ i muzički evergrin šou „Za milion godina“. Zatim smo je od 2012, na TV Prva gledali u emisijama „Tačno u 9“ i „Tačno u 1“, a tri godine kasnije se povukla iz medija i počela da se bavi odnosima s javnošću. Posle duže pauze ponovo se našla u ulozi voditeljke u emisiji „Srpska ekonomija“, koja se emituje ponedeljkom na RTS 2.PROČITAJTE JOŠ – Sanja Radan: Život je više od ambicije i kredita * Budući da vas dugo nije bilo u medijima, da li ste imali dilemu kada su vam ponudili ovaj angažman? – Moja uloga je ovde apsolutno spikerska, trudim se da najave budu korektne. Ekonomija nije moja oblast i ne mogu reći da vodim emisiju na način na koji sam to radila ranije. Ovo je prijateljska ekipa i izašla sam u susret ljudima koje odavno znam.PROČITAJTE JOŠ – Marijana Kotevski: Učila sam od Marine RADNI DAN OD 12 SATI * I KADA vam posle napornog dana pretekne malo vremena, kako volite da ga provedete? Šta vas najbrže relaksira? – Radoholičarka sam i često pišem do kasno u noć, da ne kažem do rano ujutru. Ali te situacije su moj izbor i deo mog tvrdoglavog karaktera da nema odustajanja dok se posao ne završi. To je u pi-aru kao i u životu dobro, ali neki put treba biti realan zbog zdravlja. Tako sebe opominjem danas, a sutra opet nastavim po starom. Radim, u proseku, 12 sati dnevno, nemam ni vikend slobodan, ali sam zadovoljna. Uživam kada osetim rezultate tog rada i kada ih vide i klijenti. Tada sve ima smisla. A najbrže me relaksiraju potrebe i očekivanja moje dece, okrenutost njihovim školskim i gimnazijskim dešavanjima, obične male porodične obaveze, podela posla sa mužem. To je život. To ne smem da propustim. * Šta ste kroz rad na emisiji naučili o ekonomiji naše zemlje? Da li vas je nešto posebno zaintrigiralo? – Pratimo dešavanja u oblasti ekonomije u Srbiji, regionu, ali i šta je novo na velikim svetskim tržištima. Ono što ja znam o ekonomiji je u domenu opšte kulture. Ali, zainteresovana sam kao preduzetnica, jer sam dve i po godine vlasnica male pi-ar agencije, koja lepo radi i razvija se. Zanima me kako mogu da unapredim sopstveni posao. Pratim promene, kao i kako najavljena nova zakonska akta i aktuelna poreska politika mogu da utiču na moj rad i uslove u kojima poslujem. Ekonomija kao biznis-okruženje mi jeste važna. Moji klijenti posluju u regionu, a i ja sarađujem sa medijskim kućama van Srbije. Tako da sam u prilici da uočim i razlike i sličnosti koje vladaju u okruženju. * Na početku karijere, na RTS i Trećem kanalu imali ste priliku da učite od najboljih. Šta ste pored njih najviše zavoleli u TV novinarstvu? – Mnogo je dobrih i kvalitetnih ljudi koje srećemo svakog dana, samo treba da obratimo pažnju. Tako je i u poslu. Svuda možete upoznati dragocene osobe. Sada su vremena takva da su najveći stručnjaci ućutali, a oni koji najmanje znaju se ugurali u prve redove. Ali sve to prođe. Dovoljno je da slušate i gledate. I u prošlim vremenima je bilo svega – bezobrazluka, površnosti, ali i pametnih, finih i zanimljivih ljudi. * Kada ste sa 16 godina na prijemnom za FDU ušli u uži izbor, odlučili ste da se povučete, a potom upisali Pravni fakultet. Šta je presudilo da se opredelite za novinarstvo? – Probala sam da upišem glumu sa 16 godina i ušla sam u uži izbor kod profesora Arse Jovanovića, ali me, na kraju, nisu primili. Posle nisam više nikada pokušala, a ni zažalila. Gluma je krvavo težak posao iz više razloga i pitanje je da li će vas usrećiti ili unesrećiti. Videla sam razne primere. Oni koji se toj profesiji predaju do kraja u Srbiji moraju da, i pored velikog talenta, imaju mnogo sreće. * Šta je nekada podrazumevalo televizijsko novinarstvo i koliko je od toga ostalo danas? – Sada se dešava da se ljudi prihvataju posla za koji nisu osposobljeni i stručni i da onda loše prođu. Ali tu odgovornost treba da preuzmu oni koji su im dozvolili da rade, a nisu ih testirali i procenili njihove mogućnosti. Sve je dozvoljeno dok se ne desi krupna greška u programu, a onda to završi na „Jutjubu“ i društvenim mrežama. Zna se put učenja posla. Iako to nekada izgleda šarmantno, može već sledeći put da bude mnogo ozbiljniji propust. * Prošli ste do sada kroz različite TV formate. Šta bi vam danas bio izazov, koju ponudu nikada ne biste odbili? – Bilo je nekih ponuda po odlasku sa Prve koje nisam prihvatila. Ne smatram da taj posao, kao ni bilo koji drugi, treba da se radi po svaku cenu. Pošteno je da procenite šta je zaista za vas, a šta ne. Sada sam posvećena pi-aru i marketingu, i veoma lepo sarađujem sa kolegama sa svih televizija, iz novina, sa portala. Dugo se znamo.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike