Počinje serija „Svet u plamenu“: Evo ko će biti buntovnici sa razlogom

KADA večeras, 10. novembra od 21.00, na kanalu Epik drama počne da se prikazuje dugo očekivana visokobudžetna istorijska serija „Svet u plamenu“, gledaoci će imati priliku da prvi put vide uzbudljivu priču o Drugom svetskom ratu ispričanu kroz živote običnih ljudi sa svih strana globalnog sukoba. Sniman u Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, ratna drama nagrađivanog autora Pitera Baukera u centar zbivanja smešta dve hrabre devojke, poljsku kelnericu Kasju i britansku pevačicu Lois, i mladića – prevodioca Harija iz britanske ambasade u Varšavi. Hari mašta o zajedničkom životu sa Kasjom, dok ga verenica Lois čeka u otadžbini. Čim nacisti u smiraj leta 1939. napadnu Poljsku, sudbina ljubavnog trougla će se zakomplikovati… Ova napeta serija od sedam epizoda pruža nam dosad neprikazanu perspektivu prvih dana rata i produbljuje ljudske priče kojima je prožet jedan od najbitnijih i najpotresnijih trenutaka u istoriji 20. veka. Tokom nedavne posete Varšavi povodom pretpremijere prve epizode „Sveta u plamenu“, ekipa „TV novosti“ razgovarala je sa glavnim junacima serije. Na početku razgovora pitali smo Džuliju Braun, Zofiju Vihlač i Džonu Hauera-Kinga po čemu će se ova saga razlikovati od prethodnih koje su za temu imale Drugi svetski rat: Džona: Odrastao sam na serijama kao što su „Braća po oružju“ (2001). Čini mi se da pre ove veličanstvene ratne drame ništa toliko dobro nije prikazano na televiziji, a danas se visokobudžetne i uzbudljive serije snimaju sve češće. „Svet u plamenu“ razlikuje se po tome što rat prvi put predstavlja kroz oči žene, različite klase, nacionalnosti… Pročitajte još – TV KRITIKA – Serija „Grupa“: U znaku potrošenih stereotipa Džulija: Dali smo emotivno viđenje ratnih dešavanja, a ne lekcije iz istorije. Naša priča zadire u ljudske emocije i zato nam je bilo lako da se povežemo sa sudbinama likova. Toliko je različitih karaktera predstavljeno u seriji da će svaki gledalac moći da se poveže s nekim od junaka.* Koja je bila vaša prva reakcija kada ste pročitali scenario? Zofija: Sa tekstom sam se susrela na audiciji i odmah sam pomislila kako bi bilo divno kad bih mogla da ispričam Kasjinu priču. Ona je izabrala da se bori za otadžbinu i da se pridruži Pokretu otpora. Nema mnogo ratnih priča s velikog ili malog ekrana u kojima žene odlučuju da krenu u rat, kao što je bezbroj puta dosad to ispripovedano s muškog stanovišta. Džona: Bilo mi je teško da razumem Harija, da uđem u njegovu kožu. Iz onog što sam pročitao o njemu prilikom spremanja za kasting, nisam uspeo da ga upoznam. Bio je to veliki i zastrašujući izazov. Ali ta neizvesnost me je privukla, osećao sam da ga čeka zanimljiv razvojni put. Autor je osmislio likove sa višeslojnim karakterom i sa mnogo mana. Za svakog glumca to je veliki izazov.Džulija: Mnogo mi se dopao lik Lois, zbog drugačijeg načina na koji je prikazana žena u istorijskoj drami. Još nisam srela nekog tako naprednog u razmišljanju i s toliko duha poput nje. Ona se zauzimala za ono u šta veruje, iako je kod kuće imala obaveze i brinula se o porodici. Delovalo mi je neverovatno da dobijem priliku da je tumačim. Piterov tekst je iskren i pošten, ne trudi se da koristi izveštačen jezik koji ne bismo razumeli.MUŠKE SUZE SU OK * VERUJETE li da se muškarci više plaše ženskih suza nego bombi? Džona: Zavisi od muškarca. Odrastao sam sa tri žene: majkom i dve sestre. Kod nas u kući plakanje je bilo poželjno, tako da plačem kad se ne osećam dobro. Nemam problem da pustim suzu. A bombi se, svakako, plašim (smeh). * Dok ste pripremali uloge, jeste li razmišljali o vezi između tadašnje i savremene politike i sukoba koji se trenutno odvija u svetu? Džona: Verujem da Piteru nije bila namera da provuče nekakvu ideološku podlogu današnjih problema u svetu. Mnogo je različitih nijansi da bi se stvari poistovećivale. Svakako su stavovi po pitanju mnogih stvari širom Evrope tokom tridesetih godina bili podeljeni, i danas je slična situacija. Ako te razlike seriju čine značajnijom, onda je to dobra stvar. Džulija: Sviđa mi se što je Piter u središte priče postavio tri mlada lika i što se zalažu za ono u šta veruju. Nadam se da će serija privući mlađu publiku, koja će u njoj videti značajne poruke za vreme u kojem žive. Danas se mladi ljudi bore protiv klimatskih promena, kod nas u Britaniji zalažu se za svoja uverenja u vezi sa „bregzitom“. Verujem da je važno da se glasovi mladih čuju i lepo je što su oni u centru ove priče. * Vaši likovi su predstavljeni kao buntovnici. Da li ste u njima prepoznali sebe? Džona: Probušio sam uvo kada sam imao 14 godina, i to je bio veliki čin buntovništva. Smatram da je zdravo biti pomalo buntovnik. Iz takvog stava je uvek nastajala prava umetnost. Buntovnici su oduvek pomerali granice i nisu se ograničavali uobičajenim merilima. Ako smo i mi deo toga, samim učešćem u ovom projektu, onda to znači da smo buntovnici. Džulija: Verujem da nam je posao glumca istakao buntovničku crtu, jer su pred nas postavljeni mnogi izazovi i da često moramo da budemo inadžije. Zofija: Dobro je kada imaš hrabrosti da se pobuniš protiv nekih stvari koje su loše po tebe. Smatram da čovek postaje srećan tek kad nauči da kaže „ne“.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike