Nije poželjno biti čist u nečistom svetu

DžONATANA Frenzena mnogi kritičari smatraju najznačajnijim američkim autorom 21. veka. Proslavio se 2001. romanom „Korekcije“, jednom od najčitanijih knjiga fikcije u prvoj dekadi novog veka. Nakon devet godina objavljuje roman „Sloboda“, a 2015. „Pjuriti“. U autobiografskom svedočenju ističe važnost činjenice da je „rođen sredinom prošlog veka, u srednjoj Americi, u porodici srednje klase“. Rođen je 1959. u Vestern Springsu, odrastao je u Sent Luisu, gde je završio studije nemačkog jezika i književnosti, a usavršavao se u Berlinu. Mi ćemo ga upoznati u emisiji „Savremeni svetski pisci“ (RTS 2, 21.55), Nede Valčić Lazović koja je imala čast da razgovara sa Frenzenom u njegovoj radnoj sobi u Santa Kruzu, u Kaliforniji. Pitali smo je kako je došla do kultnog autora: – Najčešće nije lako doći do mojih sagovornika. Pisci su zauzeti ljudi, imaju obaveze isplanirane mesecema, a ponekad i godinama unapred. Na primer, agenda nobelovca Marija Vargasa Ljose liči na onu pravog poslovnog čoveka – kaže nam Lazovićeva. – Sa nekim autorima prepiska i ubeđivanje da prihvate intervju trajala je godinama. Sa Frenzenom je u tom segmentu bilo lakše, relativno brzo sam dobila direktnu komunikaciju sa njim. A onda je usledila prepiska u kojoj je bilo mnogo pitanja i zahteva, i bilo je potrebno dosta strpljenja i takta da bi prihvatio razgovor. Pročitajte još – Roman Džonatana Frenzena „Pjuriti“: Slika našeg doba Kako poslednjih godina živi u Kaliforniji, u Santa Kruzu, moj snimatelj i ja smo, posle 26 sati leta, autobusom stigli u taj mali grad na Pacifiku. Santa Kruz je stecište surfera, pesnika i beskućnika. Frenzen živi u otmenom delu grada, a zanimljivo je to da je tu došao zbog partnerke, književnice Keti Ćetković. Kuća je svetla i prostrana, a velika terasa gleda na proplanke Santa Kruza. Tu Frenzen voli da stoji satima i da posmatra ptice.Neda Valčić Lazović * Šta vas je najviše impresioniralo kod njega? – Osetljiv i pedantan, neobična je mešavina lepo vaspitanog a teškog čoveka. Više mi se sviđa kao pisac – taj njegov način na koji analizira lica i naličja modernog doba: od novih tehnologija, preko korporacijskih i političkih mahinacija i ekoloških tema do tananih pokreta ljudske duše i podzemnih struja koji urušavaju privid srećnog porodičnog života. Sviđaju mi se njegovi ironični portreti ljudi koji nisu ni dobri ni loši već su jednostavno – ljudi! * Kako biste vi objasnili reči sloboda i čistota, o kojima će biti reči u večerašnjoj emisiji? – Živimo u neslobodnom vremenu, u kojem vlada moderno skrojen robovlasnički sistem i novi fašizam u raznovrsnim oblicima. Robovi smo posla, ideologija, demagogija, tehnologija. Zato je za mene sloboda nešto što dolazi iz unutrašnjeg, a ne iz spoljašnjeg sveta, to je pravo da budemo različiti i da budemo svoji. A čistota? Tu bih se pozvala na Frenzena. Na moje pitanje kako ostati čist u nečistom svetu, odgovorio je: „Nije poželjno biti čist u nečistom svetu. Detinjasta je fantazija da čovek može da ostane čist! Ako je nemoguće, onda je i samo po sebi nepoželjno. Nezdravo je, ako ne i nemoralno, žudeti za nečim što je nemoguće“. Ipak, meni se čini da je lepo žudeti za nečim što je nemoguće. PASIONIRANI ORNITOLOG – ZANIMLjIVO je i da sam prvi put u životu srela izuzetno stručnog posmatrača ptica. Uz to i pisca! Po završenom intervjuu, Frenzen mi je, bez pitanja, stavio dvogled u ruke i dugo pričao o pticama, zapravo o 600 različitih vrsta ptica koje žive u tom delu Kalifornije. Naravno, ja ni na srpskom, a kamoli na engleskom, ne umem da imenujem 30 vrsta, ali me je oduševila njegova strast prema pticama – otkriva Neda.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike