Nada Gogić i Zoran Stanojević: Televizija je deo nas

PROTEKLIH šest decenija, zahvaljujući „televizijskoj revoluciji“ mogli smo i slikom da pratimo brojne političke događaje, koji su na neki način obeležili i naše živote. Sa uzbuđenjem, radošću, a najčešće ljutnjom gledali smo mnoge od njih. Na najvažnije, komične i dramatične kadrove podsetiće nas Nada Gogić i Zoran Stanojević u emisiji „Politika u 60 slika“ (RTS 1, 22.05), koju gledamo u okviru serijala „60 uzbudljivih godina“. Kako su i sami velikim delom karijere deo šest decenija duge tradicije TV novinarstva, uredničko-voditeljski tandem za naš list otkriva kako su se osećali kad su prvi put „ušetali“ u studio RTS-a. Nada: – Od ulaska u televiziju do „ušetavanja“ u studio prošlo je mnogo vremena. Mnogo učenja, mnogo teških trenutaka. A svakog se sećam. I prvog snimanja i prvog priloga. I prvog intervjua, prvih ponoćnih vesti. Mnogo kasnije i prve emisije uživo. I svaki mi je korak bio potreban. Svako vraćanje da nešto doučim, da nešto ispravim i promenim. Jedino tako sam mogla da znam da nešto ne valja i da mora da se menja. Zoran: – Prvi put sam u studio TV Beograd ušao kao klinac u nekoj dečjoj emisiji. Kad sam došao u „Oko magazin“, bilo je hiljadu stvari koje je trebalo uraditi, pa nije bilo prostora za novu fascinaciju. Ali već posle nekoliko nedelja radili smo izbornu noć i meni je zapalo da pokazujem rezultate u virtuelnom studiju. E, to je već bio izazov za pamćenje. Sve oko mene je plavo, treba da se ponašam kao da sam u ogledalu i da pokazujem nešto što publika vidi, a ja ne. A gleda milion ljudi. Bio sam kao lutak u pozorištu, sve sam radio kako je rediteljka Milica Matić naređivala. Pročitajte još – Zoran Stanojević: Gledaoci su se uželeli reda Ove godine obeležava se šest decenija postojanja RTS-a. Šta za vas znači biti deo tako duge tradicije? Nada: – Tek kad se podsetite šta je sve stalo u tih šest decenija, koliko ljudi, emocija, radosti i strahova, postajete svesni da biti deo toga nije samo staž, ili karijera. To je deo jedne ozbiljne istorije. Malo ko uspeva da samo „prođe“ kroz televiziju. Češće, televizija uđe u nas, zauzme najbolju poziciju i gleda kako se snalazimo. Zoran: – Nastojim da ne razmišljam o tome, jer bih se uplašio. Nije u pitanju okrugla cifra, već činjenica da je to ona televizija sa kojom sam odrastao i sad ja tamo, kao, nešto značim. Živimo u vremenu internet revolucije. U kom pravcu može da se razvija televizijsko novinarstvo? Nada: – E pa zavisi da li pitate Zorana ili mene. On nas je ubeđivao u moć interneta i kad je televizija bila dve decenije mlađa. Ipak, ja ni sada ne mislim da je stara i nemoćna. U njene veštine informisanja, ubeđivanja, ulepšavanja, osvešćivanja svakog dana se iznova uveravam. Zoran: – Pa, uskoro ga nećemo zvati „televizijsko“ već „video“ novinarstvo. Lično mislim da će televizija opstati na vestima i u sportu jer njih jedino moraš da gledaš uživo, nebitno je da li to radiš pomoću internetom ili neke antene. SEĆANjA U nedelju veče, u emisiji „Politika u 60 slika“, najvažnijih političkih događaja prisetiće se: nekadašnji urednik i direktor TV Beograd Nenad Ristić, uredik Informativnog programa RTS-a Nenad Lj. Stefanović, urednica u spoljnopolitičkoj rubrici Snežana Rodić i Milena Vučetić, direktorka tehnike u RTS-u. O prvim TV sećanjima govoriće i istoričari Predrag Marković i Hrvoje Klasić, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, kao i novinar Zoran Panović.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike