Maestro uz frulu obišao ceo svet

POZNATI srpski frulaš Bora Dugić proslaviće 50 godina umetničkog rada na koncertu „Kraljevi frule“, 23. maja u beogradskoj „Kombank dvorani“, gde će učestvovati još dvojica umetnika – kavalista Teodosi Spasov iz Bugarske i Rumun Madalin Luka, koji svira Panovu frulu. Pratiće ih Kragujevački narodni orkestar Bobana Prodanovića i hor „Kolegijum muzikum“, a Dugić najavljuje da će se, pored instrumentalne, čuti i vokalna muzika. – Ideja o ovakvom koncertu dugo postoji – otkriva Bora za „Novosti“. – Pokušao sam da je realizujem, tako da „kraljevi frule“ budemo George Zamfir, Teodosi Spasov i moja malenkost. Smatrao sam da Balkan i Srbija imaju izuzetne soliste u svim varijantama u kojima se frula javlja. Imamo arhetip Panove frule, i to u Rumuniji i Moldaviji, zatim kaval, koji se svira od Bliskog istoka do Balkana, gde se veoma pažljivo neguje, i to u Bugarskoj, Makedoniji, i ponegde i u ostalim delovima Balkana. Srpska frula je u poslednjih 50 godina doživela svoju renesansu, ne samo kod nas, već i u Rumuniji. Gospodin Zamfir je ove godine veoma zauzet na turnejama, pa je sa nama rumunski majstor mlađe generacije Madalin Luka. PROČITAJTE JOŠ – Bora Dugić kralj frule * Šta može publika da očekuje u četvrtak? – Biće, sigurno, zadovoljna, jer nema često priliku da vidi ovakav spektakl. Koliko je ovaj događaj značajan za kulturu, dokaz je to što je RTS medijski pokrovitelj koji će snimiti ceo koncert. * Hvalite kolege s kojima ćete deliti binu? – Teodosi je genijalan umetnik na kavalu. Njegov stil je apsolutno unikatan. Već smo sarađivali. Gostovao je u Srbiji, kao i ja u Plovdivu, gde smo nastupali sa Simfonijskim orkestrom bugarske televizije. Madalin je specifičan umetnik na Panovoj fruli, poznat po eksperimentima sa elektronskim dodacima zvuku svog instrumenta. * Šta predstavlja frula za vas? – Postala je deo mene i deo mog identiteta. Po njoj sam postao prepoznatljiv, i to je nešto što bi svako poželeo da bude. Prošao sam sve faze muzičke kulture, ali i prošao znatan deo sveta, a to se samo poželeti može. Svirao sam u najvećim svetskim dvoranama, poput Sidnejske opere, pariskog Site de la musique, u Montreu, Moskvi, Vavilonu, teatru „Glen Guld“ u Torontu… * Bilo je i teških trenutaka u karijeri? – Ma kakva tegoba da vas snađe, ona je ništavna u odnosu na muziku, jer je muzika lekovita. * Jeste li se nekad umorili? – Moj princip je da se, u tim momentima, kratko odmorim i idem dalje. Kolebljivost zbog malih tegoba se apstrahuje. * Imate li nedosanjane snove? – Naravno, ali smatram da je život, uglavnom, dovoljan da svoje želje ostvarite i snove odsanjate. * Koje koncerte pamtite? – Mnogi su ostali u sećanju, poput nastupa u Londonu, kao i sa Jelenom Tomašević na „Evrosongu“. * Koje instrumente volite, pored frule? – Volim violinu, harmoniku, klavir… PROČITAJTE JOŠ – Bora Dugić: Frula se najlepše ljubi * Titulu „kralja frule“ dobili ste lane na Saboru frulaša u Prislonici kod Čačka? – Prislonica je kraljevstvo frule, i mi se trudimo da tako i ostane. Organizator Zoran Rajičić i moja malenkost, kao starešine, uz pomoć naših saradnika, imamo razloga za zadovoljstvo, jer je ova manifestacija deo srpske nacionalne kulture, i kao takva ima budućnost. Pomenuću i „Prvu frulu Šumadije“ u Rači, koja je moj zavičaj. Ona je deo uklopljen u Prislonicu i tako će i ostati. * Vidite li naslednike među mladim frulašima? – Naslednik može da bude samo onaj ko uspe da stvori svoj, originalni stil i sopstvene kompozicije na narodne teme. Imitacija nije originalnost, i kao takva se ne može održati, niti imati adekvatnu muzičku vrednost. * Imate li omiljenu kompoziciju? – Jedna od mnogih koje volim je Šubertova „Pčelica“, teška kompozicija sa dosta hromatike, kao i Bahova Badinerie, koja pleni sjajnom melodikom. Zatim, rumunski Martshor, ali i „Pašona“, koja spada u najlepše srpske kompozicije. * Postoji li recept za uspešnu karijeru? – Budi skroman i uporan. Poštuj druge da bi oni poštovali tebe. I sina ste „zarazili“ muzikom. – Porodica je stub života i zdravlja. Želim svakom da mir traži samo među svojima. Moj sin je moj ponos. Iako živi daleko od nas, u Americi, sa svojim sinovima od pet i dve godine, i suprugom, farmaceutom, stalno smo u kontaktu. Kad god odem u Njujork uradimo neku numeru sa srpskim sadržajem u modernom ruhu. Tako naša muzika ulazi u univerzalnost i postaje pitka i onima koji ne znaju gde je Srbija. MADALIN LUKA: ZA DUŠU PUBLIKE RUMUN Madalin Luka, umetnik nove generacije, donosi svež pristup tradicionalnom instrumentu, Panovoj fruli. – Počastvovan sam što sam deo velikog koncerta sa sjajnim muzičarima – kaže Luka. – Veoma se radujem konceptu gde su srpska, bugarska i rumunska muzika zajedno na jednom mestu. Repertoar koji ću da sviram je tradicionalna rumunska muzika iz raznih delova zemlje. Nadam se da će moja muzika da dodirne dušu publike.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike