Lični interesi vladaju svetom

UVELIKO se već nalazimo u vrtlogu „Moći iz senke“, špijunskog trilera koji pratimo utorkom u 22.00 na programu Foks televizije. Ostale su samo još dve epizode do kraja (poslednja je idućeg utorka), a napetost i neizvesnost kulminiraju. Znamo mnogo toga o glavnim glumcima, koje predvodi Mark Strong, a da li smo se zapitali ko, produkcijski, stoji iza ovako zahtevnog projekta, snimanog delom u Londonu, delom u Maroku, s brojnom filmskom ekipom? Izvršne producente serijala, Britance Hilari Bevan Džouns i Toma Neša, upoznali smo na snimanju ove serije, prošlog leta u Londonu, kao jedini predstavnici medija iz Srbije. Hilari je Emijem i Baftom nagrađena autorka kojoj, u biografiji, između ostalog stoji i da je prva žena koja je predsedavala organizaciji Bafta, 2006. godine. Njen kolega Neš radio je brojne projekte na Kanalu 4, a zajedno su deo produkcione kuće Endorproductions. Pa da ih čujemo: * Kako se savremeni špijunski triler nosi sa promenama u socijalnoj dinamici, terorizmom, politici, ako uzmemo u obzir to da se svet drastično promenio u poslednjih 20 godina? Tom: – Metju Parkhil, koautor serije, sjajan je pisac i stalno prati dešavanja u svetu. Sve vreme, tokom rada, prepričavali smo ono što smo čuli na vestima o novoj administraciji u SAD, aktuelnosti iz Velike Britanije. Smatrali smo veoma važnim da to prenesemo u seriju. Najveća razlika između nekad i sad je ta što su ranije najmoćnije figure bile vlade država, a sada su to lični interesi i razni biznisi. To smo hteli da se jasno vidi u seriji. Metju je fantastično pravio izmene u dijalozima na dnevnom nivou, želeći da ostane u toku sa onim što se dešava u svetu. Hilari: – Sa Metjuom kao piscem imate nekoga ko je apsolutno u toku sa dešavanjima. Brinuli smo i pričali o tome šta da radimo ako se stvari izmene u trenucima između završetka snimanja serije i premijere, ali pokušali smo neke događaje i da predvidimo. Tom: – Mnogi su me pitali kako možemo biti satirični u vezi sa celom pričom, ali držali smo se podalje od same politike, više smo se fokusirali na to šta se dešava iza zavese. Nekada vas događaji jednostavno obuzmu, ali imali smo veliku pomoć i savete od bivših špijuna. Ono što su oni predviđali da će se desiti stavljali smo u dramski tekst, želeći da sve bude zasnovano na istini. Tekst nije zasnovan na istinitim likovima, ali jeste na stvarnim događajima, koje je Metju istraživao i bio inspirisan njima. PROČITAJTE JOŠ – Svetom vlada „Moć iz senke“ * Hilari, da li ste, možda, crpli inspiraciju i iz vaših prethodnih projekata? – Pre nekoliko godina producirala sam seriju „U vrtlogu igre“ (State of play), koja je, na neki način, bila prethodnica ovog špijunskog trilera, a takođe je imala segment sa porodičnim odnosima. Tada smo naučili da ne radimo samo prost špijunski film, već nam je bila potrebna i emotivna priča, da nas provede kroz događaje. Serija „U vrtlogu igre“ ostvarila je veliki uspeh, kasnije se pojavio i film i verujem da odatle potiče moj apetit za ovakvu vrstu špijunske drame.Hilari Bevan Džouns,Foto Promo, Tom Neš, Foto Promo * Koliko vremena vam je bilo potrebno da pripremite projekat i odaberete lokacije za snimanje? Tom: – Oko 16 nedelja pretprodukcije. Identifikovali smo Maroko kao pravo mesto za snimanje, pokušavali da napravimo podelu između te zemlje i Londona, žonglirali sve vreme koliko ćemo dugo biti gde. Imali smo i dva reditelja, prve četiri epizode režirao je Robert Konoli, a ostale Metju Parkhil, nije bilo jednostavno. Upoznali smo i sjajnu producentkinju iz Maroka, Kadisu Alami, koja nam je mnogo pomogla oko lokacija – sve to su prava mesta, a ne kulise i namenski građeni setovi. * Ponekad špijunski trileri mogu biti kulturološki osetljivi ako se uzmu u obzir zemlje u kojima se snimaju. Da li ste brinuli oko toga? Hilari: – Snimala sam filmove širom sveta. Pomenuta marokanska producentkinja rekla mi je da ćemo snimati tokom ramazana, pa smo pokušali da rad prilagodimo tome. Počinjali smo kasnije i pravili prvu pauzu za obrok oko 19.00, kako bismo ispoštovali post. Rekli ste da ste učestvovali i u kastingu da biste odabrali pravog glumca za protagonistu. Da li je Mark Strong taj kog ste od početka imali na umu za ulogu Maksa? Hilari: – Da, on je bio prvi na našoj listi želja. DIZANjE AUTOMOBILA U VAZDUH Šta je bilo najteže uraditi, u produkcijskom smislu? Hilari: – Uvek je teško snimati u više zemalja. Tom: – Ostalo mi je u pamćenju dizanje automobila u vazduh, koje smo snimali u Kazablanki, koja je trebalo da predstavlja centar Teherana. Zatvorili smo veliki deo oboda grada, korišćeno je mnogo eksploziva, automobila koji se kreću, četiri kamere i sve je trebalo obaviti za jedan dan. Lokalci su bili vrlo uzbuđeni i navijali su sve vreme dok su gledali snimanje.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike