Iva Ilinčić o saradnji sa Bjelogrlićem: Mada je sada u stolici reditelja, od drugih ga razlikuje to što je prvenstveno glumac

MADA je odmalena bila deo dramske sekcije čuvenog pedagoga Mike Aleksića, mlada glumica Iva Ilinčić je tek tokom srednjoškolskih dana shvatila da gluma nije samo dečja želja, već njen životni poziv. Upisala je Akademiju iz prvog pokušaja, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta, i, kako kaže za „TV novosti“, do sada se nije pokajala. U svet glume zakoračila je na sceni pozorišta Atelje 212, u predstavi „Ljubav, ljubav, ljubav“, rediteljke Alise Stojanović. Proteklih meseci upoznali smo je kao Teodoru u seriji „Žigosani u reketu“ (Prva), za koju je morala da prođe nekoliko krugova kastinga. – Imala sam tremu i probala sam i za ulogu Anamarije. Do samog kraja nije se znalo koji lik će igrati Miona Marković, a koji ja. Tog dana imala sam probu i sa Aleksandrom Radojičićem. U trenutku se poklopilo baš sve kako treba, drago mi je što je ova podela ovakva kakva jeste – ističe Iva. Iako u novim epizodama koje ćemo uskoro pratiti na Novoj S Teodora sazreva i menja se, u prvoj sezoni je bila u vezi sa više od dve decenije starijim profesorom, koga u seriji tumači Vojin Ćetković. Na pitanje kako je mladoj glumici kad na početku karijere odmah „dobije“ ljubavne scene, Iva nam odgovara da joj nije bilo lako: – Prvenstveno iz ugla mog lika, s obzirom na to da je u pitanju mlada studentkinja koja je u odnosu sa svojim, 25 godina starijim, profesorom. U tom smislu mi nije bilo jednostavno, jer sam razmišljala kako da je odigram a da publika nju ne osuđuje. Međutim, kroz razgovor sa autorima serije, kao i sa Draganom Bjelogrlićem, došli smo do rešenja. Vojin mi je kao kolega mnogo pomogao i time mi znatno olakšao ceo proces. * Tražeći sebe, Teodora kreće lošim putem, što je često deo sazrevanja mladih ljudi. Kakvo je bilo vaše odrastanje, da li ste imali neke izazove? – Teodora i ja se razlikujemo po mnogo čemu, jer sam ja u tim godinama bila prilično mirna i nimalo problematična. Smatram da su moji roditelji imali sreće sa mnom, jer sam i kroz pubertet mirno prošla. Nisam im zadavala glavobolje. Ono u čemu se nas dve poklapamo jesu noćni izlasci do besvesti. U toku studiranja sam imala fazu kada sam stalno išla na neko druženje, žurke koje je klasa organizovala. Verujem da i to mora da se prođe. Iako sam bila relativno poslušna, period od 18-19. do neke 23. godine je za mene lično bio mnogo turbulentan i pun izazova. Još se formiram, tako da ne mogu zasigurno da kažem koliko sam iz njih naučila, ali to sigurno jeste jedan intenzivan i ispunjen period za svaku osobu. * „Žigosani u reketu“ govore, između ostalog, i o drugoj šansi. Šta za vas ona znači? Da li je dajete ljudima? – Verujem u drugu šansu i do sada sam je davala nekim osobama, bez kajanja. Bila sam u situaciji da i ja dobijem drugu šansu, jer sam prvu ispustila. Stvar je u dobroj proceni. Ukoliko smatrate da će zaista vredeti, ako je nekom pružite, nećete se pokajati. Ako pogrešite, i to je za nauk. Iz grešaka se najviše uči. Pročitajte još – „Žigosani u reketu“ dobijaju nastavak * Kakva je saradnja sa Bjelogrlićem? Da li je strog? – On je, zaista, za mladog glumca velika prilika, koja mnogo znači. Izuzetno je vredan i posvećen. Mada je sada u stolici reditelja, od drugih ga razlikuje to što je prvenstveno glumac. Zna tačno šta treba reći, koju indikaciju dati, tako da ga glumac razume. Ne bih rekla da je strog, jednostavno je autoritet i kolege mu bezrezervno veruju. * Bili ste 10 godina deo dramske sekcije Mike Aleksića.Šta ste naučili od njega? – Naučila sam mnogo životnih stvari, koje se tiču morala, poverenja i poštovanja. Mikina grupa je dragocena, posebno za dete u tim godinama, kada se stvara osnova za mnoga razmišljanja i stavove. Ljudi koje sam tu upoznala su prijatelji za ceo život, sa kojima sam i dalje veoma bliska. To je drugačija vrsta druženja. Delili smo godinama mnogo toga na ta tri časa nedeljno. Zahvalna sam što sam bila tamo, verovatno bih bila drugačija osoba danas da nisam prošla kroz sve to. * O kojoj roli maštate, a šta nikada ne biste igrali? Da li je mlad glumac u mogućnosti da bira uloge? – Nije, tako da dobro razmislim pre nego što prihvatim ili odbijem neku ulogu, znajući koliko je retka prilika da igramo ono što želimo. Volela bih da glumim nešto potpuno suprotno od onoga što ljudi očekuju, jer su, nažalost, naši reditelji ovde skloni kalupima, iz kojih se glumac jedva čupa. Posebno ako je na početku karijere. * Koji savet profesora Dragana Petrovića ćete zauvek pamtiti? – Rekao je jednom prilikom: „Pazite da vaša dobrota ne pređe u glupost“. To sam dobro zapamtila. Poznajem mnogo ljudi kojima se to dogodilo. RECITOVANjE I POEZIJA * OSVOJILI ste prošle godine nagradu za recitaciju na festivalu „Danilo Lazović“, i to sa najvišim ocenama. Hoćete li ponovo učestvovati na ovakvim takmičenjima? – Taj festival je bio prelepo iskustvo, u divnoj atmosferi u Priboju, uz gomilu mladih studenata. Ostao mi je baš u lepom sećanju. Ove godine idem ponovo tamo. Jedva čekam! Lepo je biti deo manifestacije koja neguje poeziju i nosi ime velikana Danila Lazovića. Mislim da ću to ostaviti iza sebe sa studentskim danima, ali nikad se ne zna! Recitovanje i poeziju volim, pa ako se ukaže prilika – rado ću ponovo biti deo toga.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike