Hristina Popović: Izazov je važan začin u mom životu

DA ushićenje u ljudima bude film i pozorište u istoj meri kao i ekstremni sportovi, mišljenja je poznata glumica Hristina Popović, koja dok čitate ovaj intervju učestvuje u polarnoj ekspediciji i u društvu dvadesetak ljudi iz celog sveta i 200 pasa klizi na sankama kroz ledenu pustinju skandinavskog dela Arktika. Darovita 36-godišnjakinja smatra da je predisponirana za generisanje uzbuđenja u životu, bez obzira na to da li će taj „zadatak“ obavljati kroz nesvakidašnje sportske aktivnosti ili svoj poziv. Izazov je pokreće i, kako kaže, čini važan začin u njenom životu, kao i gluma. Veoma mlada zakoračila je u svet umetnosti, najpre na „daskama“ u predstavi „Čekajući Godoa“, gde je scenu delila sa Predragom Mikijem Manojlovićem, Žarkom Lauševićem, Slavkom Štimcem i Miodragom Krivokapićem, a 1991. godine i igrajući u filmu „Noć u kući moje majke“. Od tada su se projekti nizali, pa smo je dobro upamtili kroz uloge u „Paradi“, „Praktičnom vodiču kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem“, „Malom Budi“, „Pored mene“, „Dobroj ženi“, „Krugovima“, „Stadu“, filmu „Jesen samuraja“… Trenutno se sa gledaocima RTS-a druži u seriji „Komšije“, gde tumači Gocu, najbolju prijateljicu Milice Zdravković (Milica Mihajlović). – Ono što mi je najdraže u ovom projektu jeste ekipa koja ga čini odnosno to što znam da će mi svaki dan biti radostan i da ćemo sve obavljati sa lakoćom. To je važno i veoma retko u ovom poslu, a već dugo sam u glumačkim vodama – priča Popovićeva. – U „Komšijama“ mi se posebno dopada prikaz sudara različitih svetova – grada i sela i što naposletku shvatamo da smo svi u suštini slično programirani, ma gde god da živimo. * Da li se, ipak, više pronalazite u urbanim pričama? – Meni je interesantan svaki zadatak koji dobijem i pametno je da se u svemu pronađe radost. „Komšije“ su zanimljive i volim moju Gocu, a reditelj Milan Karadžić mi je dao slobodu da istražim granice određenih glumačkih sredstava koja koristim tokom stvaranja lika. * Jeste li ikad poželeli da postanete deo nekog projekta i na početku karijere maštali o određenoj ulozi? – Smatram da sam baš tu gde treba da budem.Sa Mimom Karadžićem u „Komšijama“ * Gluma vam je pružila priliku da se oprobate u raznim profesijama, pa ste se dosad našli i u koži profesorke i novinarke. U kojoj ste se najbolje osećali? – Izabrala sam posao koji mi omogućava da putujem kroz prostor, profesije, vreme i različite identitete. I ovaj poziv najviše odgovara mom radoznalom duhu. * Uskoro ćemo vas videti u novom izdanju u seriji „Pet“. – Ta uloga mi je veoma zanimljiva, jer nikad ništa slično nisam igrala. Zato sam najviše i pristala da učestvujem u ovoj seriji. Natalija je daleko od svih dosadašnjih karaktera koje sam dočarala na velikom i malom ekranu. Ona je žena-ortak, majka, ali neodgovorna, i koketira sa onom stranom zakona. Bilo mi je veoma uzbudljivo da taj lik opravdam i pronađem nešto plemenito u njemu, što i ljudi sa problemima poseduju.Kao Natalija u seriji „Pet“, Foto: RTS * Šta ste se trudili da naglasite u njenom karakteru? – Ništa, jer kao glumica jednostavno uđem u lik i srodim se s njim. * Imate li neku zajedničku osobinu? – Sličnosti su samo fizičke (smeh). Od osobina Tili i ja delimo radost prema izazovima i uzbuđenjima. * Kakvim reakcijama se nadate? – Naučila sam da ništa ne očekujem, već da se prosto radujem svakom komentaru i kritici koju projekat izazove. U ovom poslu nikad ne znaš šta će na kraju da ispadne od onoga što radiš i nadam se da će „Pet“ da bude dobra serija. Kad sam je čitala, „progutala“ sam scenario i veoma sam bila srećna što ću biti njen deo. A kako će izgledati finalni proizvod, niko ne može da zna, i to već nije deo moje odgovornosti. Pročitajte još – Hristina Popović: Ne postoji izgovor za neuspeh * Na koji dosadašnji projekat ste najponosniji? – Ne izdvajam uloge, jer svaka ima doprinos u mom glumačkom i ličnom razvoju. Svaka mi je važna i zato nijednu ne veličam. * Koliko vam je danas značajno što ste još kao dete sarađivali sa velikim glumačkim imenima? – To je sigurno uticalo na razvoj moje karijere. Scena mi se odmah dopala, što i jeste benefit kod izbora profesije. Imala sam i neku vrstu lažne sigurnosti kao da je to svet koji dobro poznajem, sve dok nisam upisala Akademiju. Tek tamo shvatiš šta je zapravo njena suština. Tad se javlja odgovornost i za to vreme najviše odrasteš. Gluma mi je bila najveći san i išla mi je od ruke kad sam bila mala. Volela sam glumce, uz njih sam odrastala i dopalo mi se kako oni sa lakoćom i radošću gledaju na svet, kao da je sve rešivo. To me je najviše privuklo ovom poslu. * Da li ste i danas u kontaktu sa Lauševićem, Manojlovićem, Štimcem i Krivokapićem? – Žarko mi je čestitao Zlatnu arenu, sa Mikijem se i dalje čujem, sa sinom Slavka Štimca se ponekad vidim i popijemo kafu… Na posredan ili neposredan način sam u kontaktu sa svima njima, jer mi mnogo znače. Pretpostavljam da su negde odigrali značajnu ulogu u mom životu i imali veliki uticaj na izbor profesije. Svi su mi uvek govorili da je ovo težak posao, ali eto takvog sam temperamenta, pa su te reči u meni probudile radoznalost, a ne strah. Savet koji sam dobila od većine starijih kolega je da je istrajnost najvažnija u ovom poslu. SANKANjE NA SEVERNOM POLU IAKO uživa u izazovima, ova glumica se trudi da svakodnevicu drži van ekstrema i da svaka promena u njenom životu bude rezultat svesne odluke. Tako se i ovog puta prepustila čarima čuvene ekspedicije Fjallraven Polar. Inače, više ljudi se popelo na Mont Everest nego što ih je uspelo da završi ovo putovanje. – Svake godine se bira 20 osoba iz celog sveta, a sada sam i ja imala sreće da budem jedna od njih. Pored učesnice iz Mađarske, kao jedina iz Srbije predstavljaću centralnu Evropu – kaže Popovićeva. – Krećemo iz Norveške i vozimo sanke 330 kilometara po arktičkom krugu. Radimo sve sami, spavamo u šatorima ili u ledu samo u vrećama za spavanje!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike