Dragan Mićanović: Volim naučnofantastične trilere sa dozom mistike, jer je glumačka energija drugačija

DRAGAN Mićanović, jedan od naših najdarovitijih glumaca, koji pleni gospodstvenom pojavom i posebnim šarmom, nema vremena da predahne od posla, tako da nas 2020. očekuju premijere ostvarenja koja je snimao tokom prošle i ove godine. To su kinesko-srpski film Belgrade escape, kao i hrvatski film „Tereza 33“, čijoj se premijeri, otkriva Mićanović za „TV novosti“, posebno raduje. Američku seriju „Predstraža“ snimao je u Beogradu, a u Londonu „Mafijaševa žena telohranitelj“, nastavak američkog filma „Mafijaški telohranitelj“, sa velikim glumačkim imenima, Rajanom Rejnoldsom i Salmom Hajek. Naš sagovornik ne krije da mu je krivo što nije imao sreću da snimi scenu i sa Semjuelom L. Džeksonom, koji u tom ostvarenju igra glavnu rolu. Mada je i ranije igrao s velikim holivudskim imenima, poput Entonija Hopkinsa, Franka Nera, Danijela Krejga, Džerarda Batlera, Krisa Roka, poznati umetnik ističe da ne pravi razliku između naših i stranih glumaca i reditelja. Zavoleli smo ga još 1998. kao zaljubljenog gimnazijalca, Filozofa, u kultnom filmu Zdravka Šotre „Lajanje na zvezde“. Osim u britanskim televizijskim i filmskim produkcijama, poput filmova Gaja Ričija „Rokenrola“ i Rejfa Fajnsa „Koriolan“, glumio je i u prestižnom londonskom Gloub teatru, gde mu je prva uloga bio Hamlet. Odnedavno ga gledamo u seriji „Dug moru“, reditelja Gorana Gajića (nedeljom u 21.00 na Superstar TV, a ponedeljkom od 20.05 na RTS 1), u kojoj igra jednu od vodećih uloga. * Možete li nam reći nešto više o liku Periše? – Igram vlasnika jednog, lepog, dela crnogorske obale, na Luštici, gde se odvija priča. On je dužan nekim opasnim momcima iz kriminalnog miljea, ali mu je to nije najveći problem. Dužan je da svojim najbližima saopšti istinu, koja ga mnogo više razjeda nego finansijski dug. Istina je nešto što on pokušava da sakrije od porodice i ćerke. U prošlosti se desilo nešto što njega muči i što želi da zaboravi. Često u životu pokušavamo da gurnemo stvari pod tepih. Tako i Periša misli da će ono što sakrije ispod njega, tamo i ostati. Ali, svi znamo da istina kad-tad ispliva na videlo i u tome je njegova velika drama. Pročitajte još – TV KRITIKA: Serija „Dug moru“ – Dugo i zamorno * Po čemu ćete pamtiti saradnju sa rediteljem Goranom Gajićem i kolegama? – Goran je poseban lik. On je čovek sa divnom energijom na setu, što je jedna od važnih stvari kada radite neki projekat i kada duže vreme provodite sa jednom ekipom. Naročito na terenu, daleko od kuće. Potrebno vam je da imate sapatnika i sagovornika u toj borbi pravljenja filma ili serije, da se probijete u toj ulozi koju snimate. Njegova energija, toplina, dobrota, zaista su plenile. Beskrajno mi je drago što sam radio sa njim i nadam se da ćemo u budućnosti ponovo sarađivati. Publika će videti plejadu vrlo dobrih glumaca i dobru glumu.* Oprobali ste se i u hororima „Mamula“ i „Zona mrtvih“, kao i u našem prvom es-ef trileru „Procep“, turskom filmu „Magi“, sa Majklom Medsenom i Stivenom Boldvinom, u „Predstraži“… Šta vas privlači ovim žanrovima? – Volim da radim raznorazne stvari. Uvek nađem nešto što me inspiriše i volim da igram u žanrovima koje nisam ranije snimao. Volim naučnofantastične trilere sa dozom mistike, jer je glumačka energija drugačija za takvu vrstu projekata i mogu da eksperimentišem. * Šta je najlepše, a šta najteže u vašem poslu? – Imao sam sreću da se na početku moje karijere u beogradskim pozorištima vratila klasika i mnogo se igrao Šekspir, a reditelji su mene prepoznali kao nekog ko bi mogao da nosi i takvu vrstu repertoara. To je velika sreća za mladog glumca kad se odmah ubaci u vatru sa Šekspirom i Čehovom. I to je nešto što je najteže u našem poslu, ali s druge strane – i najlepše! * Gde može da vas gleda pozorišna publika? – U mom matičnom pozorištu, JDP, u predstavama „Vrat od stakla“, „Ajnštajnovi snovi“, „Uobraženi bolesnik“ i „Tartif“. * Ovenčani ste najvećim filmskim i pozorišnim nagradama. Među njima su i osam godišnjih nagrada JDP, kojem ste verni već 26 godina. Kakav trag uloge ostavljaju na vama? – Siguran sam da sam ja, čovek sa 50 godina, ovakav kakav sam, zato što me je formulisao i Romeo kad sam bio „klinac“, i Alsest kad sam bio stariji, i Hamlet u nekoliko navrata, Uobraženi bolesnik i Porcija. Sve te, značajne uloge ostavile su u meni trag.* Postoji li lik koji priželjkujete da tumačite? – Imao sam želju da igram Sirana, ali mi se nije ispunila, mada zbog toga i ne žalim. Kako idu godine, dolaze i neke druge uloge koje ću odigrati, a jedna od njih će biti, nadam se, i Kralj Lir. * Stižete li da se odmorite? – Najviše bih želeo da to bude u prirodi i u dobrom društvu. Ali, to je sve teže u današnje vreme, u kome se tako brzo živi. Teško mi je da se dobro organizujem, možda je to trenutno i najveći problem, da organizujem ovo malo slobodnog vremena koje imam. Pročitajte još – Mićanović: Ovde ima previše istorije * Ko vam je najveća podrška?A najstroži kritičar? – Moje ćerke. Starija studira u inostranstvu, dok mlađa, tinejdžerka, ide u srednju školu. OMAŽ OCU HIRURGU * GLEDAĆEMO vas i u nastavku serije „Urgentni centar“. Zbog čega ste prihvatili tu ulogu? – Snimanje je veoma dinamično i prihvatio sam to kao izazov. Volim da radim nove stvari. Imao sam i lični povod, jer je moj otac bio hirurg. Tako sam napravio u sebi omaž pokojnom ocu. Tokom snimanja uvek sam razmišljao kako bi on odigrao scenu, kako bi reagovao u nekim situacijama… PRVI HONORAR KAO PLATA * KAKO ste potrošili prvi honorar? – Na letovanje. To je bilo fantastično. Honorar sam dobio za prvu ulogu u drami i filmu TV Beograd „Sile u vazduhu“, Nebojše Romčevića. Igrao sam sa plejadom fantastičnih glumaca, Batom Stojkovićem, Oliverom Marković, Perom Kraljem, Zijahom Sokolovićem… Pera Božović mi je igrao oca, a Ružica Sokić majku, a ja sam imao samo 18 godina. Bio sam zapanjen visinom honorara, kao i moj otac hirurg, jer je honorar bio gotovo kao njegova plata. MALI, NE ZNAŠ GDE ŽIVIŠ * KAKAV biste savet dali mlađem sebi, kad biste se vratili tri decenije unazad? – Rekao bih mu: „Šta je mali, ti si kao zapanjen, ne znaš gde živiš, a?! Čekaj samo, tek ćeš da vidiš za 30 godina, iznenađenjima nikad kraja.“

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike