Bojana i Uroš na – prelu

OD ovog vikenda, svake subote i nedelje, Bojana Ristivojević i Uroš Davidović vodiće gledaoce Hepi televizije na – prelo! Nova emisija „Prelo u našem sokaku“ vratiće nam duh vremena tradicije, bolje zemlje, običaja, ali i dovesti nove, zanimljive ljude, spremne da nas upoznaju sa bogatstvom našeg naroda i lepotom zemlje u kojoj živimo. – Ova zemlja je istinski dobra i potrebno je samo malo da je napravimo da bude još bolja. Prelo, po tradiciji, mesto je gde su se seljani okupljali i ispredali priče, ali i rešavali probleme. Mi želimo da „napravimo“ prelo, koje će raditi isto to ali za celu Srbiju, pa šire posmatrano, i za ceo region – kaže Uroš Davidović, voditelj. – Prelo je čuvar naše tradicije i običaja, odaje identitet naroda, tu su se plele čarape, štrikali džemperi. Prela su otvarala vrata i za nove događaje – okupljalo mlade devojke i žene, koje su tu pričale, smejale se, pevale, igrale… Da li je budućnost Srbije baš u ovim emisijama, koje doprinose buđenju nacionalne svesti, patriotizma, gledaoci će brzo shvatiti, već ovog vikenda, koji je pred nama – dodaje Bojana Ristivojević.PROČITAJTE JOŠ – NOVOSTI ISTRAŽUJU: Pogača i so kroz vekove čuvaju goste Emisija „Prelo u našem sokaku“ približiće lepote i bogatstva naše zemlje. Ekipa Hepi televizije obilaziće zaboravljena mesta, pred ekrane dovesti one koji se bave zaboravljenim zanatima, domišljate i zanimljive ljude, sve koji će imati nešto pametno da kažu. Gledaocima ćemo predstaviti našu pravu, izvornu muziku, koja se stvarala vekovima, ali na nov, uzbudljiv način. – Naša različitost nas čini posebnim, kultura, nošnja, običaji, pesme, pismo – ističe Bojana Ristivojević. – Volim pesmu i volim da zapevam, iako nemam talenta ni sluha… Ali pomaže mi da se opustim i zaboravim sve brige i probleme sa kojima se susrećem. Bojana ističe da je izuzetno srećna što posle dužeg vremena radi ovakvu emisiju i veruje da će u narodu zaživeti. Ponavlja da voli život na selu, jer je to za nju pravi odmor. Dodaje da je oduševljavaju sjenički kraj, priroda i predeli tog dela Srbije. – Tradicija je znak da postojimo, jer ako ne znamo prošlost svog naroda, ne možemo razumeti ni budućnost, niti je možemo spremno dočekati. Volim putovanja i često putujem. Nema mesta, kako sela tako ni grada u Srbiji, u kom nisam bila. Svake nedelje obiđem neki manastir ili neku drugu znamenitost. I Uroš se slaže da je život na selu – pravi izbor: – Možda ponekad ljudi to ne shvataju dok sami ne vide. Ja sam video. Voleo bih da živim u selu Radovanje kod Velike Plane – na svom imanju. Nažalost, to se neće skoro desiti. Bojana Ristivojević i Uroš Davidović se slažu da će emisiju „Prelo“ gledati i grad i selo.PROČITAJTE JOŠ – Tragovi mitologije u običajima – Na televiziji jednostavno treba da postoji program za svakog gledaoca, mi ćemo se ovog puta baviti tradicijom, ali često i iz ugla modernog čoveka – kaže Bojana. – Napravićemo zapravo spoj modernog i tradicionalnog, starog i novog, pravimo program koji će gledati i sinovi i očevi i deke i bake, ali i unuci – priča Bojana, a Uroš dodaje: – Kada su tokom Drugog svetskog rada ubeđivali Čerčila da ne evakuiše nacionalni muzej, jer tokom rata kultura je manje važna, on je rekao: „Bez kulture ni mi nemamo smisla“. Tradicija je ono što čini nas. Dakle to kolo, ta narodna nošnja iz Istočne Srbije, iz Sjenice – i šajka, a i šubara i fes – to je ono što smo mi. Ne znam, nažalost, nijedan stari zanat, ali se nadam, da ću naučiti uz ovu emisiju. Deda mi je bio kovač, žao mi je što mi nije preneo to znanje. No, razumem se pomalo u poljoprivredu, a tu ima i porodične tradicije – ali ko je nema u Srbiji. Svi smo mi deca seljaka, samo je pitanje vremena kada je ko otišao sa zemlje. Oboje, za kraj razgovora, imaju poruku kolegama, koje se radije odlučuju za urbani sadržaj, bez etno i tradicionalnih motiva: – Neka svako radi svoj posao. Imam sjajnih kolega, dobrih ljudi i novinara koji jednostavno ne razumeju selo – međutim svako bira šta voli i neka. Ali, eto, da malo budem i provokativan kada već tako pitate – ja znam da vozim auto od 220 konja – da li vi znate traktor? Šalu na stranu, mislim da smo proteklih godina, ne samo ja nego i mnogi drugi novinari koji izveštavaju o selu, poljoprivredi, uspeli da podignemo nivo poštovanja društva prema poljoprivrednicima. I to me izuzetno raduje – završava Uroš. JEDNOG DANA VOĆNjAK I BOJANA I Uroš ne kriju svoje želje – daleka putovanja. Ona bi najradije u Indiju, on u – Kinu. Međutim, Uroš ima još jednu veliku želju: – Znam da neki ljude vole da imaju brza kola, neki vole nešto drugo – ja stvarno želim da imam – voćnjake. I ispuniću to sebi kad-tad. Zasad nisam zadovaljan ali, to je borba, stvari počinju sa željom.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike