Anita Mančić: Mladi nemaju pravo na budućnost

JEDNA od naših najboljih pozorišnih, ali i filmskih i TV glumica, ovenčana sa čak pet Sterijinih nagrada i najmlađa dobitnica priznanja „Velika Žanka“, Anita Mančić, u intervjuu za „TV novosti“, priznaje da joj je pri izboru uloga najvažnije da one odišu izazovom. Ne voli dosadne role, koje, kaže, ne može ni da prepriča, ali život joj je, istina, nametao i takve. Ipak, poslednje TV iskustvo, ono u seriji RTS-a, „Jutro će promeniti sve“ čija nas premijera očekuje u oktobru na RTS, pamtiće po sjajnoj kreativnoj energiji i profesionalizmu mladih glumaca i reditelja koja ju je podsetila na vreme kada je i sama činila prve, čini se, najvažnije korake u onome što će se jednog dana zvati velikom karijerom i njenim životom. – Ne volim da radim ništa što neće imati neku težinu i dobar razlog. To može biti sama uloga, ali i projekat u celini. Činjenica je da u seriji „Jutro će promeniti sve“ sa kolegom Nebojšom Dugalićem igram više rolu podrške. Glumimo roditelje glavnih junaka, 30-godišnjaka, koji u svetu punom prepreka pokušavaju da pronađu svoje mesto – objašnjava poznata glumica radnju serije, ističući da joj je najvažniji motiv za učešće bila snažna želja da bude deo mladog rediteljskog i glumačkog tima koji bi, kaže, trebalo da služi na ponos svojoj generaciji. * Čime vas je privukla serija „Jutro će promeniti sve“? – Pre svega – ljudima. Oni su sjajna ekipa mladih profesionalaca koji su se uhvatili u koštac sa nečim veoma ozbiljnim i zahtevnim, i uspeli da se sjajno izbore sa tim. Poželeli su da ispričaju nešto o svojim i problemima njihovih vršnjaka, a najzanimljivije je to što sam u toj priči prepoznala mnogo toga o mojoj generaciji. Dopada mi se to što nisu dopustili da život prolazi pored njih. Želeli su da ostave neki trag. Nadam se da će ova generacija glumaca imati budućnost, za razliku od naše koja je mislila da je ima, pa nam je ona oduzeta. Tragično je to što je mladima danas ukinuta čak i misao da mogu da imaju budućnost, a ja se nadam da će, ipak, biti drugačije.PROČITAJTE JOŠ – Anita Mančić: Sačuvaj me bože dosadnih uloga! * Na koji način ste jedni druge obogatili radeći na ovoj seriji? – Ja sam od njih „na poklon“ dobila neverovatan entuzijazam i tu energiju da se rad privede kraju po svaku cenu. U moje vreme nismo bili tako prepušteni sebi. Postojali su red i sigurnost, pa mi se čini da nismo ni razvili tu osobinu. Mi smo bili pozivani da radimo, a oni sami sebe pozivaju. Bore se. Ono što sam ja njima mogla da prenesem jeste odnos prema poslu. Profesionalnost, za koju mi se čini da je mladi danas najteže stiču. * Rekli ste da od serije „Zaboravljeni“ nije snimljen ozbiljan TV projekat. Da li vam ovaj serijal daje nadu da se vremena menjaju? – Sve zavisi od novca, nažalost. Mi imamo potencijal da pravimo sjajne i velike serije, ali retko uz to idu i sredstva. Ovi mladi ljudi nisu imali uslove kakve smo mi imali kada smo snimali „Zaboravljene“. Sa datim novcem i mogućnostima dali su sve od sebe. I to je sjajno. Oni izgaraju za svaki snimljeni sekund. Ali kada za jedan dan morate da snimite ogromnu količinu materijala, onda je nemoguće da se ne nametne pitanje kvaliteta. Volela bih da oni dobiju šansu koju smo mi imali kada smo radili „Zaboravljene“.GENIJALNOST BILjANE SRBLjANOVIĆ ŠTA je ono što vas trenutno pokreće i daje nadu da će jutro promeniti sve? – To je sjajna predstava po tekstu Biljane Srbljanović, a u režiji Jagoša Markovića, koju trenutno radimo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Biljana je napisala sjajan tekst i nadam se da ćemo uspeti da dosegnemo njenu genijalnost na sceni. * Po čemu se razlikuje rad na serijama u vreme kad ste bili u godinama junaka iz „Jutro će promeniti sve“, i danas? – Mi nismo „kupovali“ kadar dok nije bio savršen. Oni su prinuđeni da „kupe“ sve, a tada najviše trpe talenat i odnos prema poslu. To je danas, nažalost, postalo pravilo. Zbog toga su nam serije takve kakve jesu. Ima izuzetaka, ali oni su obično samo pokazatelji ozbiljnih ulaganja. U takvoj situaciji ovi mladi ljudi uspeli su da naprave nešto vredno. Zbog toga sam prepoznala obavezu da ih podržim. * Kako uspeti u tome da na putu ka snovima ne zaboravite sebe? – Morate ostati dosledni onome što jeste i u šta verujete. Kako se to tačno postiže, nisam sigurna. Da sam na vreme otkrila tu tajnu, danas verovatno ne bih bila tu gde jesam. Znam da je cena previsoka. Neki je zovu „teži put“. Zbog toga sam ja uglavnom u pozorištu. Ekipa serije „Jutro će promeniti sve“, međutim, ima tu hrabrost koja me oduševljava. Ne razumem se toliko u sve prepreke na koje oni nailaze. Ali svaka njima čast. Ja im se istinski divim, jer je to ogroman posao i trud. Ja se, uz svoje iskustvo, ne bih olako upustila u jedan takav projekat da sam na njihovom mestu. Oni su hrabri mladi ljudi. Na toj odvažnosti im iskreno čestitam, i nadam se da će joj ostati dosledni, jer upravo tako neće zaboraviti sebe. * Za vama su mnogobrojne filmske i TV uloge, ali i dalje se bez mnogo razmišljanja uvek vraćate pozorištu. Zbog čega je ono toliko superiornije u odnosu na rad pred kamerama? – Dajte mi film ili seriju koja bi mogla da parira jednom Šekspiru na pozorišnim daskama i obećavam – tući ću se za tu ulogu. Mene privlače role koje mi deluju nedostižno. Volim da radim i istražujem. U pozorištu imam više mogućnosti i mnogo teže zadatke nego bilo gde. Raditi sa talentovanim ljudima je sjajna stvar. Kada su kolege inspirativne, mogla bih da glumim i telefonski imenik.PROČITAJTE JOŠ – Anita Mančić: Hrabrost je ostati čovek * Neostvareni snovi tema su serije „Jutro će promeniti sve“. Postoje li neki koje ste vi imali sa 35 godina, a još ih niste ostvarili? – Uvek pričam da bih volela da igram Hamleta. Često me ljudi gledaju čudno kada to kažem, ali to je istina. Nisam nezadovoljna svojom karijerom. Imala sam fantastične trenutke. Rano sam počela da radim, glumila uz profesionalce i veličine koje su ušle u istoriju domaće kinematografije. Videla sam šta znači biti velika zvezda. Imala sam sreće u životu, s obzirom na moju inertnost. Može se reći da sam imala više sreće nego pameti. * Da li su vaše mlade kolege danas spremne da prođu isti put do slave kao vi i vaše kolege nekada? – Postoje ozbiljni profesionalci od kojih i mi stariji možemo da učimo, ali oni, nažalost, nemaju dovoljno prostora. Poštujem pametne, talentovane i ozbiljne ljude. Međutim, čini mi se kao da su televizijske serije danas stvorile neke zvezde koje smatraju da bi svi trebalo da slavimo dan njihovog rođenja. To mi se ne dopada. Verujem da iza svakog rada mora da stoji neka težina. * Ko su ti svetli primeri među mlađim glumcima? – Uvek je nezahvalno imenovati, jer postoji opasnost da nekoga zaboravite. Ipak, baš glumci iz serije „Jutro će promeniti sve“ su dobri uzori. Pogotovo Jovana Stojiljković i Nikola Rakočević. Međutim, i u pozorištu ima sjajnih mladih glumaca kao što su Milica Gojković i Jovana Gavrilović. To su ozbiljni „igrači“ u čijim izvođenjima i energiji istinski uživam.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike