Vodi li Britanija rat na tri fronta

Posle prvog britansko-američkog udara iz vazduha na položaje Huta u Jemenu, veteran Bi-Bi-Sijevog izveštavanja sa Bliskog Istoka Džeremi Bouen izjavio je u jutarnjem programu da je time otvoren treći front.

Voditelj je nevešto pokušao da objasni da izveštač nije mislio samo na vojni angažman, već i na tehnički i humanitarni kada je reč o sukobima u Gazi, u Ukrajini i u Jemenu.

No, ostaje pitanje da li Britanija vodi rat na tri fronta.

Ako pitate glavnokomandujućeg britanske armije generala ser Patrika Sandersa, zemlja trenutno nije u stanju da vodi rat protiv protivnika poput Rusije.

Temelji za nacionalnu mobilizaciju

General Sanders poziva na stvaranje „vojske građana“, ističući da, poput država Istočne Evrope, Britanija mora da „postavi temelje za nacionalnu mobilizaciju“ kako bi u roku od tri godine bila u stanju da raspolaže armijom od stotinu dvadeset hiljada vojnika.

To je dvostruko više od sadašnjih sedamdeset četiri hiljade.

Milijarde za ukrajinsku vojsku

U međuvremenu, London i Kijev potpisali su još jedan sporazum o vojnoj saradnji vredan dve i po milijarde funti.

Britanski premijer Riši Sunak objašnjava da „sporazum podrazumeva novu protivvazdušnu opremu, više protivtenkovskog naoružanja, više raketa dugog dometa, hiljade i hiljade šaržera municije i protivtenkovskih raketa, kao i obuku za hiljade ukrajinskih vojnika“.

”Izdvojili smo dvesta miliona funti za izradu hiljada novih dronova, što je najveći paket dronova, koju je ijedna nacija dala Ukrajini“, rekao je nedavno u Kijevu premijer Sunak.

Modernizacija mornarice

Britanska kraljevska mornarica je tokom januara u dva navrata gađala vojne baze Huta u Jemenu.

Mornarica je izdvojila 405 miliona funti za novi laserski sistem protivvazdušne i protivdronske odbrane po nazivom „Zmajeva vatra“.

Britanski ministar odbrane Grant Šaps precizira da je naručeno trinaest novih ratnih brodova i razarača.

”Modernizujemo mornaricu kroz ogroman program rekapitalizacije“, kaže ministar Šaps.

Lord Danat iz generalštaba poručuje da je Britanija u protekloj godini na odbranu potrošila 50 milijardi funti.

Vojni, ali i finansijski udari

Pored vojnih, London razmatra i finansijske udare na krizna žarišta u svetlu nove Suecke krize.

”Iskoristićemo najefikasnija sredstva da bismo presekli finansijske resurse Huta, koji se koriste za napade na brodove. Tesno na tome sarađujemo sa Sjedinjenim Državama i planiramo da najavimo nove sankcije u narednim danima“, najavljuje britanski premijer Riši Sunak.

Diplomatski zaokret povodom rata u Gazi

Sadržaj i finansijska težina britansko-izraelskog vojnog sporazuma iz 2020. godine su tajna.

Na oktobarski napad Hamasa London je uzvratio pojačanim vojnim prisustvom u istočnom Mediteranu.

Dolaskom bivšeg premijera Dejvida Kamerona na čelo diplomatije, pojačan je pritisak na Tel Aviv kako bi dozvolio veći opseg pomoći za Gazu.

“Voleo bih kada bi Izrael dozvolio brodovima da pristanu u luku Aškelon i dopreme humanitarnu pomoć. Dnevno pristiže sto pedeset kamiona. Potrebno je da ih bude pet stotina“, tvrdi šef britanske diplomatije Dejvid Kameron.

Eskalacija se već desila?

London svoje aktivnosti na Bliskom Istoku objašnjava borbom za slobodnu međunarodnu plovidbu, ali i željom da spreči dalju eskalaciju sukoba.

No, zamenik direktora Kraljevskog instituta oružanih snaga Malkom Čalmers podseća da je do eskalacije sukoba u celom regionu došlo čim su se dogodili napad na Izrael i kontranapad na Gazu.

”Bilo je napada na američke baze u Iraku i Siriji. Usledile su odmazde. Sve češće se otvara vatra duž izraelsko-libanske granice. Napadi Hutija na brodove traju već neko vreme. Dakle, do eskalacije je već došlo. Pitanje je koliko daleko će ona odmaći“, naglašava zamenik direktora prestižnog vojnog instituta.

Troškovi za odbranu udar na džep građana

Prosečan građanin Britanije može da detaljno pregleda na šta je utrošen porez, koji plaća svake godine.

Ove godine pet i po odsto poreza otpada na odbranu, a građani se pitaju da li će ta suma nastaviti da raste bez obzira na sve teže ekonomske uslove.

(RTS)


Ostavite komentar