Tenzije u Južnoj Americi, Venecuela i Brazil opkoljavaju „zemlju punu voda“

Brazilske oružane snage, koje su proglasile visoki stepen borbene gotovosti, krenule su ka granici sa Gijanom, nedugo pošto je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro uputio svoje oklopne jedinice ka toj državi, tvrdeći da više od polovine teritorije te države, u stvari, pripada Venecueli.

Uzbuna u Brazilu usledila je pošto su objavljeni snimci kretanja venecuelanskih snaga ka istočnoj granici, što je protumačeno kao jasna namera Karakasa da upadne u provinciju Esekuibo – nekadašnjoj britanskoj koloniji oko koje se već čitav vek vode ozbiljni sporovi.

Novi talas tenzija izbio je pošto je venecuelanski parlament zakazao neobavezujući referendum o statusu te teritorije, koji bi, teoretski omogućio aneksiju Esekuiba i davanje državljanstva tamošnjem stanovništvu.

Najavu referenduma pratilo je ozbiljno kretanje oklopnih vozila ka istočnoj granici Venecuele, što je izazvalo zabrinutost u Brazilu, koji je na ovaj potez Karakasa odgovorio preraspoređivanjem svojih snaga i pozivima na pregovore.

„Brazilska vlada neprestano prati razvoj situacije i veruje da će obe države shvatiti da samo konstruktivnim blateralnim dijalogom, ili međunarodnom arbitražom, mogu rešiti vekovne razlike oko ovog regiona“, saopštilo je brazilsko ministarstvo spoljnih poslova.

„Zemlja puna voda“, kako u prevodu glasi ime ove pokrajine, bilo je u prošlosti u dva navrata predmet arbitraža – prvi put krajem 19. veka kada je Venecuela, pozivajući se na Monroovu doktrinu, zatražila da se međunardno telo izjasni o ovom pitanju. Sud u Parizu je teritoriju dodelio tadašnjoj Britanskoj Gijani, što je Karakas odbacio tvrdeći da je London uticao na odluku tribunala.

Esekuiba se pred Međunarodnim sudom pravde našla nedugo pošto je Gijana 1966. godine proglasila nezavisnost, ali je Karakas i tu odluku odbacio predlažući direktan dogovor sa Vladom Gijane.

„Tenzije su dignute na nivo koji je bez presedana u istoriji“, tvrdi ministar spoljnih poslova Gijane Robert Perso, optužujući Madurovu vladu da je novi talas agresivnih mera pokrenuo pošto su u priobalnom delu ove države otkrivene „ogromne zalihe sirove nafte“.

Netom otkrivene zalihe nafte procenjuju se bogatijim od onih kojima raspolažu Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, pa su vlasti u Džordžtaunu zatražile da „neka država“ otvori vojnu bazu kako bi zaštitile nalazišta.

Nedugo zatim, posetu Gijani najavile su dve delegacije Pentagona, čiji se dolazak očekuje početkom naredne sedmice. Koncesije za istraživanje novih nalazišta dodeljene su američkom „Eksonu“ i norveškom „Ekinoru“.

Maduro je posle ovih poteza vlasti u Gijani optužio Ameriku da pokušava da prisvoji prirodne resurse i militarizuje čitav region.

„Iskoristićemo sve opcije za odbranu zemlje. Sve opcije“, rekao je potpredsednik Gijane Barat Žagdeo.

Na sve opcije računa i Maduro, čiji je parlament za nedelju zakazao referendum, kao i niz probnih glasanja na kojem će se o stavovima o statusu Esekuibe izjasniti i venecuelanski srednjoškolci.

Ova glasanja izazvala su pravu paniku u Džordžtaunu, čiji su zvaničnici optužili Venecuelu da izdavanjem ličnih dokumenata pokušava da prisvoji ovaj deo teritorije.

(RTS)


Ostavite komentar