Sve je počelo Intifadom i bacanjem kamenja na izraelske vojnike u Pojasu Gaze 1989. godine. Četvrt veka kasnije, Izraelci i Palestinci razmenjuju salve projektila, koje ne uspeva da zaustavi ni intenzivna diplomatska aktivnost Ujedinjenih nacija, Katara i Egipta.
„Razaranje ljudi i objekata“, kako je izraelsku taktiku opisao Džerusalem post, do sada su vlastima u Tel Avivu donosile taktičke pobede, koje, međutim, nisu bitno uticale na stanje na palestinskim teritorijama, pa su potomci začetnika Intifade, sa kamenja i molotov koktela, prešli na projektile sve većeg dometa.
U poslednja četiri dana, koliko traje poslednji u dugom nizu sukoba Izraela i Palestinaca, pripadnici Islamskog džihada ispalili su 900 projektila, od čega dvadesetak u petak ujutro.
Ta salva raketa, praktično, označila je kraj pokušaja diplomata da ubede Izrael i lidere Islamskog džihada da prekinu sukobe u kojima je, samo ove sedmice, stradalo više od 30 Palestinaca, uključujući i petoricu važnih lidera palestinskih militanata.
Na bezmalo hiljadu palestinskih projektila, Izrael je odgovorio napadima na 144 mete sa kojih su lansirane rakete, podzemne bunkere u kojima se sklapaju, kao i kuće navodnih lidera Islamskog džihada.
U sukobima je ranjeno najmanje 90 Palestinaca, ali taktička nadmoć Izraela, još jednom, nije uspela da zaustavi raketne napade protivničke strane, pa su analitičari u pitanje doveli smislenost ovakve taktike Izraelskih odbrambenih snaga.
Osim činjenice da su Izraelci uspeli da izdejstvuju priličnu ravnodušnost Hamasa, koji je poslednjih dana kao uostalom i 2014. i 2021. godine, sa bezbedne udaljenosti komentarisao događanja u Pojasu Gaze.
I ovaj put, lideri Hamasa su komentarisanje sukoba ostavili predstavnicima te organizacije koji se nalaze u egzilu, pa je Abdul Džabar Saed, sa bezbedne distance, novi talas nasilja nazvao „borbom za opstanak“.
„Mi smo pobednici ove bitke uprkos žrtvama i orgomnoj šteti“, rekao je jedan od lidera Hamasa, čija je organizacija ostala po strani u četiri od pet prethodnih sukoba u Pojasu Gaze.
U međuvremenu, u sukobe se retorički uključio i Hezbolah, čiji je lider Hasan Nasralah optužio Izrael za početak agresije i smrt palestinskih žena i dece, pohvaljujući, istovremeno, lidere Islamskog džihada za „miran i mudar odgovor“ na poteze Izraela.
„Bitka za Gazu i utiče ne samo na ovaj pojas već na čitav region. U vezi smo sa liderima otpora u Gazi i nećemo oklevati da im pružimo pomoć ukoliko bude potrebno“, rekao je lider Hezbolaha, prenosi palestinski Felestin.
Ovaj konflikt kao borbu na život i smrt vide i Izraelci na suprotnoj strani granice.
„Ovo je bitka za naše živote“, Džerusalem post citira Išaija Trabelsija, stanovnika Sderota, čije su naselje prethodnih dana pripadnici Islamskog džihada zasipali projektilima.
Ovog puta, upozoravaju izraelske obaveštajne službe, sve je veća opasnost da bi se Hamas mogao uključiti u borbe, što bi praktično značilo da će se izraelske snage bezbednosti suočiti sa sofisticiranijim projektilima, bolje obučenim borcima i dramatično većim opasnostima.
Izraelci tvrde da Hamas, godinama, uz pomoć Irana i Hezbolaha pokušava da prikupi značajan broj modernijih projektila, svesno prepuštajući ulogu udarne pesnice palestinskog otpora Islamskog džihadu.
Istovremeno, serija sukoba u Pojasu Gaze u potpunosti je uništila ionako klimav autoritet palestinskih vlasti, a u poslednjih godinu dana očigledan je rast uticaja Hamasa na Zapadnoj obali, pre svega u Dženinu i Nablusu.
Da stvari budu komplikovanije, proiranske milicije u Siriji i Libanu sve češće testiraju izraelsku protivvazdušnu odbranu, što Tel Aviv pokušava da zaustavi vazdušnim udarima na skladišta oružja i baze iranske Revolucionarne garde i Hezbolaha.
Kako navode izraelski mediji, jedinu konstantu u polictici nekoliko prethodnih vlada u Tel Avivu predstavlja podrška katarskim vlastima da desetinama miliona dolara ubede Palestince da stabilnost donosi više koristi od neprekidnog konflikta.
Relativni mir na palestinskim teritorijama, tvrde zapadne diplomate, gotovo je isključivo rezultat katarskih donacija, kojima se plaćaju javne službe, gorivo i hrana za najsiromašnije.
Ideje za trajnije rešenje beskrajnog rata u Pojasu Gaze variraju između privremene kompletne okupacije i raspoređivanja međunarodnih snaga i značajne finansijske pomoći ovom regionu u nadi da će ekonomski napredak oduzeti argumente pristalicama oružanog rešenja među Palestincima.
Iako oba pristupa deluju nerealno, stručnjaci smatraju da bi eventualni uspeh ovakvih inicijativa, bar na neko vreme razoružao najmilitantnije među Palestincima i oterao proiranske snage dalje od granica Izraela.
U tekućem sukobu, koji bi mogao biti zaustavljen odmah ili trajati nedeljama, strane se bore za nejasne ciljeve, pa se očekuje da jedna od strana, u dogledno vreme, proglasi pobedu i obustavi napade. Dok se tako nešto ne dogovi, i Palestinci i Izraelci kriće se po podrumima.
(RTS)