Slanje šefa CIA Vilijema Burnsa u tajnu misiju u Peking i više puta odlagana poseta državnog sekretara Entonija Blinkena Kini u prvi plan su izbacili „gorući problem“ u odnosima dve zemlje – nerazjašnjeni kineski plan da na Kubi otvori obaveštajni centar, koji bi im, kako strahuju Amerikanci, omogućio nadgledanje komunikacija i aktivnosti vojne industrije na celom jugoistoku Sjedinjenih Država.
Kina se još nije oglasila o ovom pitanju, iako su američki mediji, poput Vašington posta, Si-En-Ena i Volstrit džornala, u poslednja 24 časa objavili seriju upozorenja zvaničnika SAD da su pregovori o uspostavljanju kineske baze na Kubi suštinski okončani, kao i da je nejasno da li su kineski obaveštajci već stigli na Kubu.
Špijunska drama na Karibima razvija se 60 godina pošto je Sovjetski Savez, u najvećoj krizi od kraja Drugog svetskog rata, rasporedio balističke projektile na Kubi, što je svet dovelo na ivicu nuklearnog rata.
Amerikanci, decenijama kasnije, upozoravaju da želja Pekinga da otvori bazu manje od 200 kilometara od Floride, neobično podseća na to vreme, posebno nakon krize koju su, pre nekoliko meseci, izazvali kineski baloni, koje su oborili američki lovci.
Kineski baloni, oko čije se svrhe spore Vašington i Peking, doveli su odnose dve države na najnižu tačku u poslednjih nekoliko godina, što je kulminiralo optužbama SAD da Kina tajno pomaže Rusiju u ratu protiv Ukrajine, kao i da otvara ilegalne policijske stanice na američkoj teritoriji.
Federalni istražni biro je u aprilu zatvorio objekat koji je opisan kao „kineska policijska stanica“ na Menhetnu. Tokom akcije uhapšene su dve osobe, koji su se navodno zabarikadirali u toaletu, pokušavajući da iz mobilnih telefona izbrišu brojeve i poruke. Jedan od uhapšenih optužen je da je za potrebe kineske obaveštajne službe pratio jednog od kineskih disidenata.
Ni Kina, ni Kuba se još nisu oglasili o ovim trdnjama američkih zvaničnika, koji su naveli da će Peking kao kontrauslugu za otvaranje baze vlastima u Havani isplatiti „milijarde dolara“ pomoći.
„Komunistička partija Kine sprovodi plan koji je već napravio Sovjetski Savez“, tvrdi republikanski član Predstavničkog doma, Majk Volc, navodeći da su navodi o izgradnji baze na Kubi, uz misteriozne balone i bliske susrete američkih i kineskih aviona u Južnom kineskom moru, dovoljan razlog da Blinken otkaže posetu Kini.
Za sada, Bela kuća i CIA izbegavaju da se zvanično oglase o kineskom prisustvu na Kubi.
„Pratimo pažljivo, preduzimamo korake da to sprečimo i uvereni smo da možemo da odgovorimo na sve bezbednosne izazove kod kuće, u regionu i širom sveta“, saopštio je portparol Bele kuće Džon Kirbi.
Zvanično, jedina kineska vojna baza van granica te države nalazi se u Džibutiju, ali je general Lora Ričardson, u svojstvu komandanta Južne komande oružanih snaga SAD, još u martu upozorila Kongres da Kina „svim silama“ pokušava da zameni Ameriku na mestu dominantne sile u Centralnog i Južnoj Americi.
Kineska baza u Džibutiju, koja je navodno sposobna da primi oko 10.000 vojnika i nalazi se nedalko od mesta na kojem su smeštene američke i japanske trupe. U toj državi se nalaze još i baze francuske Legije stranaca, nemački kompleks, kao i španski i italijanski kontingent.
Prošle sedmice, kineski ministar odbrane Li Šangfu odbio je da se sastane sa američkim kolegom Ostinom Lojdom, upozorivši SAD da prekinu provokacije u blizini kineskih teritorijalnih voda i vazdušnog prostora.
„Gledajte svoja posla i neće biti problema“, rekao je kineski ministar u Singapuru.
Odnosi Kube i Amerike, koja je još od revolucije pedesetih godina prošlog veka, uvela oštre sankcije vlastima u Havani, već su decenijama gotovo nepostojeći. Bivši predsednik SAD Barak Obama je delimično obnovio bilateralne odnose dve države, ali je njegov naslednik Donald Tramp vratio Kubu na listu država koje podržavaju terorizam, čime je ionako tanak napredak praktično anuliran.
(RTS)