RTS iz Tel Aviva: Olakšanje Izraelaca posle spasavanja talaca, i dalje prisutno stanje šoka od napada Hamasa

U Tel Avivu i širom Izraela sa olakšanjem je primljena vest da je u operacijama izraelskih snaga u centralnom delu Pojasa Gaze, oslobođeno četvoro izraelskih talaca, koje su pripadnici Hamasa oteli pre osam meseci.

U istoj operaciji, u području Nuseirata, ubijeno je najmanje 100 Palestinaca, među kojima su i deca.

Osoblje u bolnici el Aksa navodi da se bori za povređene, da desetine ranjenih leže na zemlji, a medicinski timovi pokušavaju da im pomognu sa minimalnim kapacitetima.

I dok iz Gaze saopštavaju da je za prethodnih osam meseci ubijeno gotovo 37.000 ljudi, Izrael poslednju operaciju opisuje kao visokorizičnu i kompleksnu.

„Svi oslobođeni taoci su dobro. Akcija oslobađanja bila je zasnovana na preciznim obaveštajnim podacima. Planirana je nedeljama. Izraelski vojnici bili su pod vatrom tokom operacije, koja je izvedena u kućama i stambenim zgradama u kojima se kriju islamisti Hamasa. Učinićemo sve da oslobodimo i preostalih 120 talaca“, ističe portparol izraelske vojske Danijel Hagari.

Oslobođeni i zatočeni

Oslobađanje iz Hamasovog zatočeništva, međutim, čeka još 116 ljudi, a 40 talaca je mrtvo.

Tokom kratkotrajnog primirja iz novembra, 105 talaca je zamenjeno za palestinske zatvorenike. Forum porodica talaca poslednju operaciju opisuje kao „čudesni trijumf“.

Oslobođena tri dvadesetogodišnjaka i jedan 40 godišnjak, u dobrom su zdravstvenom stanju.

Premijer Izrael Benjamin Netanjahu razgovarao je sa jednim oslobođenim taocem Noom Argamani. Na pitanje kako je, Noa je odgovorila da je ushićena jer nije dugo govorila na hebrejskom jeziuk.

„Sada si kući. Nismo odustajali od vas nijednog trenutka“, rekao je Netanjahu Noi, koja mu je na tome zahvalila.

Pritisci i prekid vatre

Zbog vesti o oslobađanju talaca ministar ratnog kabineta Izraela Beni Ganc, odložio je obraćanje javnosti.

Najavio je da će podneti ostavku ako do 8. juna premijer Netanjahu, ne iznese plan za Pojas Gaze posle završetka rata. 

Još jači su spolja pritisci na Bibija, kako ovde zovu premijera, da prihvati plan za prekid vatre, koji je američki predsednik Džozef Bajden predstavio kao izraelski.

Katar, sa druge strane, pritiska Hamas, dok njegov Lider Jahja Sinvar kaže da nema govora o tome dok Palestinci stradaju.

„Međunarodni pritisci na Izrael imaju možda i manje veze sa situacijom u Gazi, koliko su povezani sa energetskom situacijom. Konflikt je stavio na pauzu dogovor o normalizaciji odnosa sa Saudijskom Arabijom i povezivanje Haife u Izraelu sa saudijskim naftnim poljima. To je bio veliki plan, a insistiranje Izraela na produženju rata u Gazi, to onemogućava“, objašnjava profesor Gaj Laron, istoričar.

Obračun sa Hezbolahom

Ankete pokazuju da mirovni plan podržava 40 odsto Izraelaca, trećina je protiv, ostali su uzdržani, ali zato 55 odsto Izraelaca podržava da izraelska vojska uđe u otvoreni obračun sa Hezbolahom iz Libana.

„Izrael je 2006. godine bio jači. Imao je punu američku podršku. Iran tada još nije stvorio takozvani vatreni krug oko Izraela – niste imali Hute, razne milicije, a Hezbolah je bio slabiji. Sada je sve drugačije. Napad Izraela sada ne bi mogao da bude lokalni rat. Otvoreni sukob bi se pretvorio u regionalni rat sa šansama da preraste u svetski“, kaže Laron.

I do sada je američka i francuska diplomatija sve činila da se rat sa Hezbolahom ne otme kontroli, a u Izrael u ponedeljak opet stiže američki državni sekretar Entoni Blinken.

Popravljeno je privremeno pontonsko pristanište ka Pojasu Gaze, preko koga stiže humanitarna pomoć Palestincima.

Tel Aviv danas izgleda bitno drugačije nego u prvim nedeljama rata, kada je RTS izveštavao odatle.

Tada je bilo malo ljudi na ulicama, upozorenja na vazdušnu opasnost bila su česta, sada ih gotovo nema.

Jedino je isto stanje šoka od kog se Izraelci, čini se, još nisu oporavili i koje čini da svih prethodnih osam meseci, kao da žive 8. oktobar, dan posle napada Hamasa na jug Izraela. 

(RTS)