Šta policija sme da radi? To pitanje se u Nemačkoj poslednjih godina stalno postavlja – na primer u slučaju demonstracija i fudbalskih utakmica, ali i prilikom legitimisanja.
Pojedini video-snimci policijskih intervencija objavljeni su na i Tviteru i Instagramu uz hešteg #Polizeigewalt (policijsko nasilje). Među njima je i snimak iz avgusta 2020. kada je u Hamburgu zaustavljen jedan 15-godišnjak. Nekoliko policajaca ga je savladalo, jer je vozio električni trotinet trotoarom. Sindikat policije ocenio je, međutim, da na snimku nema policijskog nasilja.
Ocene upotrebe sile u policijskim operacijama često se veoma razlikuju. Upravo time se bavi istraživački projekat „Telesne povrede policijskih službenika na radnom mestu“ (KviAPol), koji će detaljno biti predstavljeni i u knjizi pod naslovom „Nasilje na radnom mestu: prekomerna upotreba policijske sile i kako se s time nositi“.
U tom nezavisnom istraživačkom projektu intervjuisano je 3.300 ljudi koji su se suočili s primenom sile od strane policije, ali i obavljeno 60 razgovora s predstavnicima policije, pravosuđa i centara za savetovanje žrtava. Uzorak, kako naglašavaju istraživač, nije reprezentativan.
Čak 2.790 istraga
To da li će primena sile od strane policije da bude ocenjena kao „preterana“, uveliko se razlikuje od osobe do osobe. U sažetku rezultata studije istraživački tim ističe da se ona odnosi na postupke „kojima su, iz perspektive ljudi koji ih ocenjuju, prekoračene granice prihvatljivog“. To, kako navode, ne znači nužno da je primena sile nad njima i klasifikovana kao protivzakonita.
U 2021. godini protiv policijskih snaga vođeno je 2.790 istraga zbog nezakonite upotrebe sile. Prema podacima državnog tužilaštva, u više od 90 odsto slučajeva krivični postupci se obustavljaju, a optužnice se podižu u samo dva odsto slučajeva. Osim toga, prema navodima istraživača, većina pogođenih ne prijavljuje slučajeve – zbog slabih izgleda na uspeh ili straha od represije. Samo 14 procenata ispitanika navelo je da je u njihovom slučaju vođen krivični postupak.
Prema studiji, najviše onih koji su bili pogođeni prekomernom upotrebom sile dolazilo je u kontakt s policijom tokom demonstracija i političkih akcija (55%), a slede fudbalske utakmice i drugi veliki javni događaji (25%). Muškarci su najčešće bili pogođeni prekomernom upotrebom sile (72%).
Teške povrede, ali i psihičke posledice
Prema navodima ispitanih, silu su primenjivali prvenstveno muški policajci starosti do 30 godina. Navodno je često bilo prisutno po nekoliko članova policijske patrole, ali nisu svi primenjivali silu. U 26 odsto slučajeva silu je upotrebio samo jedan od policajaca. Često je tu reč o udarcima ili guranju, a na velikim javnim događajima upotrebljavani su i suzavac ili vodeni topovi.
Devetnaest odsto ispitanih pretrpelo je ozbiljne povrede, poput preloma kostiju ili povreda zglobova. Neki od pogođenih prijavljivali su i ozbiljne psihičke posledice.
U skladu sa zakonom?
„Situacije koje uključuju policijsku upotrebu sile mogu se opisati kao složene, često zbunjujuće i napete“, pišu istraživači. Dvadesetpet odsto pogođenih izjavilo je da razlog za eskalaciju situacije bila intervencija policije, dok 19 odsto kaže da je do eskalacije došlo zbog nepoštovanja uputstava koje je dala policija.
Iz perspektive policije, upotreba sile može biti neophodna ukoliko situacija eskalira. „Zakon predviđa da je policijska primena sile vanredno ovlašćenje koje je dozvoljeno samo u veoma uskim granicama“, podsećaju istraživači.
Policijski službenici su u razgovorima više puta isticali da im je zakon vodilja, ali pokazalo se da je „upotreba sile deo svakodnevnog policijskog posla i da se u skladu s tim normalizovala“, tvrde istraživači. Oni navode da o tome šta je legalno, a šta ne, vlada nesigurnost i postoje različite ideje.
Istraživači su takođe uočili da je prag onoga što se opisuje kao preterana upotreba sile, za policajce relativno visok. Za one pak koji su bili pogođeni, nije pitanje samo da li je upotreba sile bila zakonita, već i da li je legitimna, to jest da li se policijska akcija percipira kao poštena i pravedna.
„Uspostavljanje dominacije“
Kako navode istraživači, zadatak policije je da „obavezujuće razjašnjava situacije“ i sprovodi određene norme, interese i tumačenja. Policijska upotreba sile je praksa „uspostavljanja dominacije u određenim situacijama“.
Pritom, „oni koji su pogođeni preteranom upotrebom sile od strane policije, nalaze se u situaciji u kojoj teško mogu da ostvare svoja prava bez suprotstavljanja dominaciji policije“, ukazuju istraživači.
(RTS)