Predlozi EK za proširenje – integracija već u fazi pristupanja, pripremiti budžet za prijem novih članica

U predlogu reformi koje je Evropska komisija uputila zemljama članicama i Evropskom parlamentu, navodi se da je proširenje u strateškom interesu same EU, ali da će njegove prednosti biti iskorišćene samo ako se EU i buduće zemlje članice za njega dobro pripreme.

Pripreme EU i zemalja kandidata treba da teku paralelno, navodi Evropska komisija i ocenjuje da je reforma EU bila potrebna i ranije, ali da je sada „neophodna“.

„Svaka zemlja kandidat će biti ocenjena na osnovu sopstvenog napretka u ispunjavanju Kopenhaških kriterijuma, koji su suštinski uslov za prijem u EU. Samim tim, ne mogu se prejudicirati vremenski rokovi za buduće pristupanje“, navodi EK.

Komisija predlaže dalju postepenu integraciju kandidata već u fazi pristupanja, koja bi donela neke od prednosti i prava punopravnog članstva i pre formalnog ulaska u EU, „što ostaje krajnji cilj procesa.“

Predlaže se dodatni fokus i pomoć zemljama kandidatima u oblasti vladavine prava kroz mehanizme slične onima koji se već primenjuju u zemljama članicama.

„To je potrebno da bi se ostvario ireverzibilni napredak pre članstva, i osiguralo kontinuirano postovanje standarda i posle pristupanja“, ističe EK.

Komisija predlaže i postepeno uključivanje kandidata u jedinstveno tržište EU, ali naglašava da je neophodno obezbediti poštovanje svih prava i obaveza, „što ne može biti „a la kart“.

Plan rasta za Zapadni Balkan „dobar primer postepene integracije“

Navodi se da je Plan rasta za Zapadni Balkan „dobar primer postepene integracije“ u zajedničko tržište EU, uz dodatno finansiranje kroz Fond za reforme i rast u vrednosti od šest milijardi evra.

„Proširenje uključiti u projektovanje sledećeg višegodišnjeg budžeta“

Precizan finansijski uticaj proširenja na budžet EU će prvenstveno zavisiti od njegovog trenutka i obima, od rezultata pristupnih pregovora, kao i od važećeg EU zakonodavstva u trenutku pristupanja, stoji u predlogu.

„U svakom slučaju, proširenje treba uključiti u projektovanje sledećeg višegodišnjeg zajedničkog budžeta EU za period od 2028. do 2035. godine. Buduće finansijske programe i troškove EU treba planirati imajući u vidu naredno proširenje,“ smatra Komisija.

Predlog za prelazak sa jednoglasnog na većinsko odlučivanje

Evropska komisija predlaže i prelazak sa jednoglasnog na većinsko odlučivanje unutar EU u nekim ključnim oblastima, uključujući i proširenje, uz određene garancije koje bi zaštitile „strateške nacionalne“ interese zemalja članica.

U Komisiji veruju da se ovo može sprovesti i bez komplikovane promene osnivačkih ugovora EU, korišćenjem nekih već postojećih klauzula.

U predlogu se navodi i da će EU sa 30 i više članica morati da razmisli i o eventualnom smanjenju broja komesara i drugim institucionalnim promenama, uz ocenu da postojeća pravila to omogućavaju.

Ne poričući brojne izazove, Evropska komisija ističe da „dobro sprovedeno proširenje“ donosi geopolitičke, ekonomske, socijalne, društvene i demokratske prednosti za sadašnje i buduće zemlje članice.

Prema oceni Brisela, priprema za proširenje treba posebno da se fokusira na oblasti saobraćajne povezanosti, ekologije i klimatskih promena, bezbednost hrane, ekonomsku i socijalnu konvergenciju, migracije, upravljanje granicama i bezbednost.

Proširena EU ima veću geopolitičku težinu i ekonomski uticaj na glabalnom nivou, navodi se u dokumentu za koji u Evropskoj komisiji kažu da je doprinos „mapi puta za rad na proširenju“ koji lideri EU treba da usvoje u prvoj polovini ove godine.

(RTS)