Posle 5G mreže i Tik-toka, na meti američkih sankcija i kineska pametna vozila

Krajem prošlog meseca američki predsednik Džozef Bajden dao je direktivu ministarki trgovine Đini Rajmondo da pokrene istragu u vezi opasnosti koja potencijalno preti od autonomnih vozila i formuliše predlog za novu zakonsku regulativu u vezi njih, pravdajući je time da bi pametni automobili kineskog porekla mogli da prikupe osetljive informacije o američkoj infrastrukturi i građanima.

Naime, američke bezbednosne službe su zabrinute da bi ti automobili, ako preplave tržište SAD, mogli da prikupe mnoštvo podataka koji mogu da budu iskorišćeni i u vojne svrhe.

Dakle, u bezbednosnom smislu, pretnja potiče od toga to što ta vozila, koristeći kamere, optičke i senzore za merenje daljine, prikupljaju podatke iz svoje okoline, pomoću kojih mogu da izrade trodimenzionalne mape ulica i drugih lokacija.

Bezbednost važnija od ekonomske dobiti i udobnosti stanovništva

Osnovna namena tih podataka je civilna – navigacija i sprečavanje sudara sa drugim vozilima, pešacima i građevinama, zbog čega se razmenjuju i sa drugima automobilima i nepokretnim objektima poput semafora.

Međutim, u SAD i, šire na Zapadu, poslednjih godina preovladava trend podređivanja ekonomskog rezona i dobrobiti potrošača bezbednosnim pitanjima, naročito kada je u pitanju Narodna Republika Kina, u kojem se ističe vojni potencijal proizvoda prvobitno stvorenih za potrebe običnog stanovništva.

Konkretno, reč je o sklonosti da se najrazličitiji kineski proizvodi, koji su po pravilu jeftiniji i stoga popularni među običnim stanovništvom, karakterišu kao pretnja, odnosno, potencijalno sredstvo za špijunažu. Pritom se kao mogući prestupnici vide ne samo kineska državna preduzeća, već i privatne kompanije – bilo stoga što su bile uključene u neki projekat centralne ili lokalnih vlada, ili stoga što su primile novčana davanja i poreske olakšice od kineske države.

Štaviše, pojedini američki stručnjaci navode da pametna vozila mogu da se iskoriste ne samo za prikupljanje obaveštajnih podataka, već i razne vrste sabotaža jer se njima može upravljati daljinski.

Interes domaćih firmi za blokadu kineskih proizvoda

Naravno, taj trend prioretizovanja bezbednosti, koji uglavnom diktira vojni i politički vrh u Vašingtonu, a koji je poslednjih nekoliko godina postavio niz prepreka i za kineske investicije u saobraćajnu infrastrukturu i rudnike u SAD i drugde na Zapadu, za svoje interese rado koriste i domaće kompanije koje strahuju od konkurencije jeftinih i kvalitetnih kineskih proizvoda i usluga.

Japanski list koji je specijalizuje za ekonomska pitanja Nikei Azija tako piše da su inicijativu za stavljanje kineskih proizvođača komponenti za autonomne automobile na crnu lista sankcija pokrenule američke kompanije proizvođači lidar (laserskih) senzora, koji nalaze primenu u tim robotizovanim vozilima.

Njihov direktni konkurent, kineska firma „Hesai“ drži čak 47 posto svetskog tržišta u toj oblasti, prošle godine aktivno je započela prodor na američko tržište.

Američki proizvođači koji strahuju od gubitka udela na domaćem tržištu lobirali su kod kongresmena, koji su potom u novembru prošle godine uputili pisani zahtev ministarstvima trgovine, finansija i odbrane da se „Hesai“ stavi na njihove liste preduzeća kojima nije dozvoljen slobodan rad u SAD.

U tome su izgleda i uspeli, jer je Pentagon već u januaru ove godine stavio tu kinesku kompaniju, koja važi za tehnološkog lidera koji poseduje kvalitetnije proizvode od američkih takmaca, na listu preduzeća koja su direktno ili indirektno povezana za kineskom armijom.

To praktično znači da će ona u budućnosti iskusiti niz ograničenja u vezi finansiranja i poslovanja u SAD.

Američki ekonomisti očekuju i da će kineska pametna vozila, kada otpočne njihov uvoz u SAD, potpasti i pod režim visokih carina kako bi se domaći proizvođači zaštitili od gubitka tržišta, jer „predstavljaju nelojalnu konkurenciju“ zbog finansijske pomoći koje primaju od kineske države.

(RTS)