Počinju „istorijski“ izbori za Evropski parlament – hoće li se uspon krajnje desnice odraziti i na mandate

Izbori za Evropski parlament, izbori od istorijskog značaja – stiže ocena i s leva i s desna. To je, čini se, jedina tačka koja spaja evropsku levicu i desnicu u trentuku kada je rat na istoku Evorpe u trećoj godini.

A stranke desnog centra beleže rast poslednjih pet godina. Epilog glasanja za novi sastav Evropskog parlamenta i njihov dobar rezultat, ukazuju analitičari, biće samo nastavak tog niza.

Ne postavlja se pitanje da li će njihov uticaj porasti, već koliko će preko te institucije uticati na ključna politička dešavanja u Uniji.

„Gledano matematički, klasične snage, poput narodnjaka, socijalista i liberala  trenutno imaju brojeve koji bi im omogućili da oforme tu većinu. Mislim da to i evroskeptici prepoznaju, međutim evroskeptici ističu da ih ne interesuju nužno političke afilijacije, već cilj im je da i evropskeptike koji nisu članovi tih grupacija pridobiju na svoju stranu, kako bi na jednoj ad hok bazi kreirali koalicije koje bi mogle da omoguće sputavanje, usvajanje pojedinačnih akata“, objašnjava Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

U fokusu i izlaznost

Pored odnosa snaga, u fokusu posmatrača izbora je i odziv birača – tradicionalno jedna od slabih tačaka evropskih izbora, ali i pitanje legitimnosti samog Evropskog parlamenta.

Izlaznost je posle više decenija porasla pre pet godina – premašila je 50 odsto. Očekivanja su da će se taj trend nastaviti.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić smatra da ne treba očekivati revolucionarne promene u sastavu Evropskog parlamenta, kao ni i u politikama na koje parlament utiče, od pitanja klimatskih promena i životne sredine, budžeta EU, različitih zakona i trgovinskih sporazuma ili pitanja izbora nove evropske administracije.

„Očekuje se da će partije i političke grupe koje su do sada okupljene oko centra, dakle levi centar, desni centar, Narodna stranka, kao najveća pojedinačna politička grupacija, uz evropske liberale i dalje imati u novom parlamentu relativno udobnu većinu“, ističe Dušan Gajić.

Da li promena odnosa snaga u Evropskom parlamantu može da pomeri fokus sa zemlja Zapadnog Balkana?

„Moguće je pretpostaviti da bi se u slučaju značajnog porasta broja poslanika krajnje desnice možda pojavile neke nove koalicije i da bi možda politika borbe protiv klimatskih promena mogla da bude usporena jer bi se pojavile koalicije između partija i poslanika desnog centra i krajnje desnice oko ovog pitanja, kao i da bi bilo teže u takvom Evropskom parlamentu sa značajno većim brojem poslanika desnih evroskeptičnih partija doći do većine za pitanja dublje evropske integracije i većih ovlašćenja za evropske institucije“, objašnjava dopisnik RTS-a iz Brisela.

Hoće li Ursula fon der Lajen imati podršku evroparlamentaraca

Pred parlamentarcima je i izbor predsednika Evropske komisije. Aktuelna predsednica kandidovala se za novi petogodišnji mandat. Podršku mora da dobije od više od 50 odsto poslanika.

„Znamo da Evropski parlament nije toliko naklonjen Ursuli fon de Lajen, ona je prethodnog puta uspela da dobije većinu za samo devet dodatnih glasova i u to vreme su za nju glasali Orbanovi poslanici iz Mađarske i poslanici Kačinskog iz Poljske. Sada to neće biti slučaj, nju zaista čeka težak put. U tom pogledu ukoliko njena kandidatura ne bi prošla, to bi bio prvi uspeh evroskeptika“, ukazuje Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

I dok se čeka glasanje u Evropskom parlamentu, koji trenutno broji 705 članova, u narednom sazivu biće ih za 15 više.

(RTS)