Počeli izbori u Rusiji, za šefa države se uz Putina bore još tri kandidata

Članovi izborne komisije počeli su da obilaze meteorološke i polarne stanice, kao i kampove za uzgoj irvasa i sva prilično nedostupna mesta, kako bi svi oni koji bi želeli da iskoriste svoje glasačko pravo to mogli da učine.

Kako je saopštila Centralna izborna komisija, njihovi članovi koriste helikoptere, motorne sanke, pseće zaprege, sanke, tako da na sve moguće načine dolaze do onih najudaljenijih delova Rusije.

Na prethodnim izborima za predsednika Ruske federacije 2018. godine na taj način svoje pravo glasa iskoristilo je 211.000 birača.

Birališta će za centralno glasanje biti otvorena od 15. do 17. marta. Nekoliko dana ranije moći će da glasa i ruska dijaspora na 288 biračkih mesta u čak 144 zemlje.

Istovremeno, 2,5 miliona Rusa prijavilo se i za još jedan način glasanja, a to je elektronsko glasanje. Oni mogu još uvek da se prijave do 11. marta, tako da će i taj broj biti nešto veći.

Ovo je osmi izbor za predsednika Ruske Federacije, a kada bude izabran, znači kada budu sve izborne radnje završene 17. marta i proglašen pobednik, inauguracija novog predsednika planirana je početkom maja.

Četiri kandidata za predsednika Rusije

Na prvim trodnevnim izborima u istoriji Rusije od 33 kandidata uslove ruske Centralne izborne komisije, među kojima je i 300.000 potpisa podrške za nezavisne, odnosno tri puta manje za partijske kandidate, ispunilo je njih samo četvoro. Među njima je u trci za svoj peti mandat i aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin.

Njegov izborni štab, za ovu predsedničku trku prikupio je tri i po miliona potpisa podrške.

„Tokom prve etape, kada su skupljani potpisi za podršku našeg kandidata, to je bio neverovatan nalet entuzijazma građana i samih volontera. Pokazatelj je to što smo sakupili deset puta više potpisa nego što je zakonski bilo potrebno“, ističe Vladimir Maškov, kopredsedavajući izbornog štaba Vladimira Putina.

Učešće na ovim izborima moguće je nakon što je 2020. godine ruska Duma usvojila ustavni amandman kojim je ukinuto ograničenje broja predsedničkih mandata.

Najbolji rezultat Putin je ostvario 2018, kada je dobio 76.69 odsto glasova.

„Ceo svet i naša država nalazi se u prelomnom trenutku istorije, mnogo se krećemo širom zemlje, posećujemo razne regione i svuda osećamo moćnu podršku građana našem kandidatu za predsednika“, navodi Maškov.

Ko su protivkandidati Putinu

Prvi predsednički kandidat iz Partije novih ljudi je 39-godišnji Vladislav Davankov. Prošle godine učestvovao je u izborima za gradonačelnika Moskve i sa 5,34 odsto glasova završio na četvrtom mestu. Od predsedničkih izbora u njegovom štabu očekuju više.

„Mi biračima predlažemo alternativu za Rusiju. Jedna od naših osnovnih ideja je uvećanje budžeta za očuvanje zdravlja i obrazovanje, koje su osnovne oblasti društva, na 20 procenata. To je praktično duplo više nego sad“, naglašava Irina Igorevna Sorokivna iz izbornog štab Vladislava Davankova.

Odbačene kandidature

Centralna izborna komisija nekim kandidatima nije dozvolila učešće obrazlažući to proceduralnim nedostacima ili velikim brojem nevažećih potpisa.

„Katarina Duncova, novinarka iz provincije, poznata po svojim antiratnim stavovima i zahtevima za demokratizaciju i liberalizaciju političkog života u Rusiji je iz formalnih razloga onemogućena da se kandiduje. A najava kandidature Borisa Nadeždina, dugogodišnjeg saradnika Borisa Njemcova koji je ubijen pre desetak godina u Moskvi, koji je slovio za nekog neformalnog lidera ruske opozicije je takođe onemogućena. Sam Nadeždin je nastupao kao žestok protivnik rata u Ukrajini. Insistirao je na postizanju mirovnog rešenja i povratku pregovora sa Zapadom“, ukazuje istoričar Aleksandar Životić.

OEBS i ODOHR neće imati svoje posmatrače na ruskim izborima, ali se očekuje oko 1.000 posmatrača iz drugih zemalja, pre svega iz bivših sovjetskih republika. Glasaće se i u Donbasu, međutim lideri zemalja grupe G7 poručili su da glasanje u novim ruskim regionima neće priznati.

(RTS)