NATO obeležava 75 godina postojanja – osiguravanje pomoći Kijevu i potraga za Stoltenbergovim naslednikom

Ministri spoljnih poslova 32 države članice NATO-a razmatraju načine kako da pomoć Ukrajini postave na dugoročne temelje.

Planira se da NATO preuzme deo koordinacije od koalicije predvođene Sjedinjenim Državama, poznate kao Ramštajn grupa, koja okuplja pedesetak zemalja.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg kaže da je postignut dogovor o potrebi jačanja uloge Alijanse u podršci Ukrajini, ali da se konačna odluka o tome očekuje na julskom samitu NATO-a u Vašingtonu.

„Ako želimo da se rat brzo završi, moramo pokazati Rusiji da ga ne može dobiti, već da mora sesti za pregovarački sto i prihvatiti sporazum prema kojem je Ukrajina suverena i nezavisna država. Zbog toga je snažna uloga NATO-a u koordinaciji i obezbeđivanju podrške Kijevu, način da se okonča rat u kome će pobediti Ukrajina“, poručuje Stoltenberg.

Napominje da nije pitanje da li će, već kada će Ukrajina postati članica Alijanse. Moskva, kaže Stoltenberg, mora da razume da neće ostvariti ciljeve na bojnom polju.

„Povratak na hladnoratovska podešavanja“

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova pak kaže da se NATO danas, u odnosu prema Rusiji, „vratio na hladnoratovska podešavanja“.

„U njihovoj doktrini naša zemlja je proglašena, citiram, ‘za najznačajniju direktnu pretnju’. Aktivno rade na jačanju vojnih potencijala na istočnom krilu. Istorija Alijanse puna je agresivnih avantura koje su dovele do ratova i uništavanja mnogih zemalja u ime prosperiteta takozvane ‘zlatne milijarde’ sa svojim sumnjivim vrednostima“, ističe Zaharova.

Napominja da „za ovaj instrument kolektivnog Zapada, nema mesta u novom multipolarnom svetu, ali će ostati u njihovom fokusu“.

Traži se naslednik 

Sastanak NATO-a održava se u trenutku kada Alijansa traži naslednika Jensa Stoltenberga, koji je na toj funkciji gotovo deset godina.

Holandski premijer Mark Rute ima podršku oko 90 odsto članica, ali se suočava sa protivljenjem Mađarske i kandidaturom rumunskog predsednika Klausa Johanisa.

Neizvesno je i kako bi se eventualna pobeda Trampa na predsedničkim izborima, odrazila na funkcionisanje Alijanse.

Saradnik Evropskog saveta za spoljne poslove Kamij Grand smatra da je najveći rizik u tome što je Tramp „prilično nepredvidiv“.

„Ne zato što može da zavrne slavinu već što će u slučaju krize, uvek postojati sumnja kada je u pitanju i kod naših neprijatelja i saveznika. Postoji i scenario prema kome će, opadanjem jedinstva i podrške unutar Saveza, NATO biti suočen sa mnogo opasnijom situacijom u kojoj Rusija kontroliše većinu Ukrajine. To bi za nju bilo ohrabrenje, koje će se kvalifikovati kao pobeda u Ukrajini“, kaže Grand.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da Rusija u junu sprema dodatnu mobilizaciju 300.000 vojnika. U Kijevu je, s predsednikom Finske, potpisao Sporazum o desetogodišnjoj bezbednosnoj saradnji.

Helsinki je najavio i slanje dodatnih 200 miliona dolara vojne pomoći Kijevu.

(RTS)