Masovni ubica Anders Brejvik pokrenuo tužbu protiv Norveške, tvrdi da su mu ugrožena prava u zatvoru

Anders Brejvik se pojavio pred sudom kako bi pokrenuo postupak zaštite svojih prava. On nije ništa rekao kada je ušao na saslušanje, dok je njegov advokat iznosio argumente kako uslovi Brejvikovog pritvora krše osnovna ljudska prava.

„On je izolovan oko 12 godina… Živi u potpuno zaključanom svetu“, rekao je advokat na saslušanju, dodajući da je Brejvik u kontaktu samo sa profesionalcima čija je dužnost da održavaju distancu.

„U dubokoj je depresiji. Ne želi više da živi“, poručio je advokat na saslušanju.

Današnje ročište održano je u fiskulturnoj sali zatvora, bez porote, a presuda će biti doneta narednih nedelja.

Brejvik je 2011. godine u Oslu najpre ubio osam ljudi automobilom, a zatim je ubio još 69, uglavnom tinejdžera, u omladinskom kampu Laburističke partije na ostrvu Utoja i to se smatra najgorim zločinom počinjenim u Norveškoj.

Brejvik se nalazi posebnom delu visoko obezbeđenog zatvora Ringerike, 70 kilometara severozapadno od Osla, a prostor koji on koristi poseduje prostoriju za obuku, kuhinju, TV salu i kupatilo, dozvoljeno mu je da drži tri papagaja kao kućne ljubimce i koji slobodno lete u tom području, prenosi Rojters pozivajući se na lokalnu agenciju.

Advokati koji zastupaju Ministarstvo pravde kažu da Brejvik mora da bude odvojen od ostatka zatvorenika zbog stalne bezbednosne pretnje koju on predstavlja, kao i da je njegova izolacija „relativna“ s obzirom da ima kontakte sa čuvarima, sveštenikom, zdravstvenim radnicima i donedavno spoljnim volonterom koga Brejvik više ne želi da vidi. Takođe, Brejvik viđa dva zatvorenika po sat vremena svake druge nedelje.

Kako tvrde advokati, kontrola nad Brejvikovim kontaktima sa spoljnim svetom opravdana je rizikom koji će inspirisati druge da počine nasilna dela.

Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora, što je najduža kazna koju norveški sud može da izrekne i koja može da se produži sve dok se smatra da predstavlja pretnju po društvo.

On je 2016. godine tužio Norvešku tvrdeći da krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, uključujući delove u kojima se kaže da niko ne treba da bude podvrgnut „mučenju ili nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju“.

Prvo je dobio slučaj, ali je to poništeno u žalbenom postupku godinu dana kasnije.

(RTS)


Ostavite komentar