Liban, čekajući varnicu koja će razoriti zemlju

Trojica pripadnika šiitskog pokreta Amal, ključnih saveznika Hezbolaha, poginuli su u napadu izraelskih aviona na sedište te organizacije u selu Mardžajun na jugu Libana, u trenutku dok je govor o stanju na granici sa Izraelom držao najuticajniji lider u državi i ključni saveznik Irana, Hasan Nasralah.

„Situacija na jugu Libana je napeta. Jedna varnica može da izazove eksploziju“, upozorio je lider Hezbolaha u trenutku dok su njegovi saveznici iz ruševina izvlačili tela još trojice svojih pripadnika, stradalih u napadu izraelske avijacije.

Koliko razaranja Liban može da podnese

Do sada, u izraelskim akcijama na jugu Libana ubijeno je oko 350 pripadnika Hezbolaha, najmanje 17 boraca pokreta Amal i dvadesetak civila. Istovremeno, u akcijama Hezbolaha, Hamasa i Islamskog džihada ubijeno je tridesetak Izraelaca, mahom vojnika.

Od mogućeg i prema mnogim prognozama verovatnog sukoba, sa obe strane granice, već je uteklo oko 60.000 Izraelaca i oko 75.000 stanovnika mesta na jugu Libana. Vlasti u Bejrutu smatraju da bi, ukoliko se Hezbolah i Izrael, zaista sukobe, ovo područje moglo napustiti bar milion ljudi.

Koliko razaranja Liban može da podnese, ključno je pitanje stanovnika zemlje, koja je za poslednjih pola veka u šest navrata ratovala sa Izraelom.

Zaustavljanje sukoba u Pojasu Gaze zajednička briga umerenih političara i Hezbolaha, ali se načini na koje treba rešiti krizu dramatično razlikuju.

Liban trese već nekoliko godina duga ozbiljna politička kriza, zemlja nije u stanju da izabere predsednika, institucije se raspadaju i ekonomija ove zemlje je na kolenima. Od početka rata Hamasa i Izraela, libanski bruto nacionalni dohodak pao je za četvrtinu.

Tenzije na severnoj granici Izraela dostigle su vrhunac početkom sedmice, kada su u napadu izraelskih aviona na iranski konzulat u Damasku ubijena trojica generala Revolucionarne garde, uključujući i komandanta ove formacije za Siriju i Liban, Mohamada Rezu Zahedija.

Lider Hezbolaha: Nepromišljenost neprijatelja – naša pobeda

Iran je, odmah, najavio odmazdu, što je izraelske vlasti nateralo da povećaju stepen borbene gotovosti snaga na severu zemlje i nove manevre brigade „Karmeli“ – jedinice koja je učestvovala u svim velikim sukobima još od 1947. godine. Ovaj put, „Karmeli“ vežba na osnovu scenarija koji uključuje borbe na jugu Libana.

„Neprijatelji su počeli da preduzimaju korake strahujući od iranskog odgovora. Trenutak u kojem će Iran krenuti u akciju je deo plana bitke, ali kada i gde će udariti zavisi od imama Alija Hamneija i iranskog vođstva“, rekao je Nasralah.

„Uz Božju pomoć, nepromišljenost neprijatelja će nam omogućiti da se dobro pripremimo za bitku i pobedimo“, rekao je lider Hezbolaha.

Reči „najvećeg govornika na Bliskom istoku“, gospodara rata i mira, najuticajnijeg političara u Libanu i šefa „Božje partije“ kako ga zovu pristalice, ostale su, ponovo, daleko od proglašavanja opšteg rata protiv Amerike i Izraela, kako pesimisti več mesecima, očekuju.

Nedugo posle Nasralahovog govora, u vazduhoplovnu bazu Tel Nof na severu Izraela, stigao je ministar odbrane Joav Galant, koji je rekao da bi „napad neprijatelja mogao stići bilo kada i sa bilo koje strane“.

„Spremamo se da se suočimo sa ovom pretnjom“, rekao je izraelski ministar, upozoravajući da bi bi sledeće bojno polje mogle biti prestonice Sirije i Libana, Damask i Bejrut.

„Snažniji smo, spremniji i znamo kako da se zaštitimo“, rekao je Galant izraelskim vazduhoplovcima u najvećoj bazi u tom delu zemlje.

Nove tenzije, kako procenjuje izraelski dnevnik Harec, proizvod su teorije da je Iran predugo i bez posledica predstavljao pretnju Jerusalimu, pa ubistvo generala Zahedija predstavlja upozorenje Teheranu da nadalje neće moći nekažnjeno ohrabrivati Hamas i Hezbolah.

Skeptici, pak, navode primer ubistva lidera Hezbolaha, Abasa Musavija 1992. godine, posle kojeg su se na meti ove organizacije, uz desetine žrtava, našla izraelska diplomatska predstavništva u Južnoj Americi. Musavija je na čelu Hezbolaha nasledio Nasralah, što takođe pod veliki znak pitanja stavlja smislenost ove akcije.

Kao i u prethodnih šest meseci, stabilnost na severu države zavisiće u najvećoj meri od razvoja situacije u Pojasu Gaze. Nastavak borbi, neminovno, izazivaće nestablinost na svim potencijalnim frontovima oko Izraela, uključujući Liban, Siriju i Jemen.

(RTS)